ZAŠTO SLAVIMO 7529. GODINU, DANAS SE PITA CELA SRBIJA: Evo objašnjenja kada je počelo računanje po julijanskom kalendaru!

Zbog epidemije koronavirusa nije bilo organizovanog dočeka, ali
se pred Hramom Svetog Save spontano okupilo stotinak
ljudi koji su palili sveće

Ulice Beograda bile su gotovo puste, a tako je bilo i u drugim gradovima u Srbiji.

Novu godina prema julijanskom kalendaru obeležavaju pravoslavci u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, ali i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, kao i na Svetoj gori.

Julijanski kalendar je dobio naziv po rimskom imperatoru Gaju Juliju Cezaru, a primena tog kalendara počela je 1. januara 45. godine pre nove ere. Reformisao ga je papa Grgur 13 u 16. veku. Zbog odstupanja u odnosu na prethodni, posle četvrtka, 4. oktobra, 1582. tada je nastupio petak, 15. oktobar 1582, a tokom godina su odstupanja rasla. Gregorijanski kalendar je 1918. kod nas prihvatio kralj Petar I Karađorđević. Inače, nemojte da se iznenadite i ako vam neko čestita 7529. godinu, jer je reč o vizantijskom računanju godina koje se vekovima koristilo i u Srbiji (u Carigradu su smatrali da je svet stvoren 5508. godine stare ere). - Hrišćani u celoj Evropi u srednjem veku vreme su računali od postanka sveta, a ne kao sada, od Hristovog rođenja. Tako je bilo i kod nas, te u crkvenim knjigama stoje godine daleko veće od 2021. Međutim, ne postoji neki specifično starosrpski kalendar koji potiče od pre nekoliko hiljada godina, jer bi to značilo da smo se mi u to vreme precizno bavili astronomijom, što nije slučaj. Veći deo kulture smo u srednjem veku preuzeli od Vizantinaca - kaže za Kurir Željko Injac, verski analitičar, i dodaje da postoje velika odstupanja u kalendarima, te se crkvena nova godina po starom kalendaru računa od 1. septembra.

Kurir / R. Kantar

Foto: Ana Paunković