UROŠA PRATIO ČOPOR VUKOVA: Ispovest skijaša koji je dan i noć bio izgubljen na Staroj planini NISAM SMEO DA PRESTANEM DA HODAM

Kad su me pronašli pripadnici Gorske službe spasavanja su mi kazali da su pored mojih tragova u snegu našli i tragove vukova. Srećom smo se mimoišli.

- Vodio sam računa da ne smem da se uspavam kako se ne bih zaledio. Kad osetim umor, stanem na pet minuta, naslonim se na stablo drveta i odmah nastavljam dalje - počeo je Uroš svoju priču.

Dodao je da tog dana magla predstavljala veliki problem.

- Na Staroj planini kod gondole su tri staze. Ja sam izašao na vrh, ali je magla bila toliko gusta da ništa nisam video, čak ni svoje tragove u snegu. Nekako sam promašio stazu. Mislio sam da idem pravo, krenuo sam da se spuštam, ali sam se onda predomislio i odlučio da se ipak vratim nazad. Snega je bilo oko pola metra. Kako sam hodao, nisam bio siguran da sam tim putem došao. Onda sam skinuo skije i nastavio sa pancericama da hodam dalje - nastavlja mladić.

Kroz gustu maglu Uroš se probijao po snegu i ne sluteći da se izgubio. Nastavio je da hoda, a onda ugledao jedino mesto na planini bez snega.

- Pošao sam tim putem i video potok. Tu sam ostavio skije. Odlučio sam da pratim potok. U tom trenutku uopšte nisam shvatio da ću da lutam narednih 14 sati, zapravo celu noć - kaže Dragićević.

Kako je išao dalje, Uroša je u šumi uhvatio mrak. Pred njim je bila teška odluka kako da se sačuva i što bezbednije vrati na bezbednu lokaciju. Odlučio je da ne prestaje da hoda što ga je i sačuvalo.

Pešačio dan i noć

- Ne znam koliko sam kilometara prepešačio. Kad sam osetio umor, zastao bih da odmorim na pet minuta i odmah nastavljao da hodam. Bio sam uplašen, ali sve vreme pod pozitivnim adrenalinom i nekom neopisivom energijom. Bavim se sportom, studirao sam DIF, ali i sada mislim da nisam sposoban za ovakve prilike. I sada se osećam kao da prepričavam neki film, a ne da govorim o svom iskustvu. Bila je to prava borba za život, a čovek nije ni svestan koliko toga može, dok se ne nađe u sličnoj situaciji - dodaje mladić.

Urošu je telefon ostao kod drugarice pa nije bio u prilici da pozove pomoć.

- Najviše sam se brinuo za roditelje, braću, prijatelje, bio sam živ, ali to niko nije znao. Razmišljao sam šta ako naiđem na vukove, da li ću da preživim. Nastavio sam da hodam i uzdao se u ono najbolje - kaže Dragićević.

U pretragu terena odmah su uključeni policajci iz Policijske uprave u Zaječaru i Pirotu, granična policija, pripadnici Sektora za vanredne situacije, kao i Gorska služba spasavanja, zaposleni u preduzeću ''Skijališta Srbije'' i meštani tog područja. Tražili su ga prijatelji, rodbina, kolege...

- Dok su me tražili, moj prijatelj je ugledao skije i to im je bio dobar trag. Budući da su bile lepo složene znali su da nisam pao i pretpostavljali su da nisam povređen. Otpilike su tada i pretpostavili kojim sam putem nastavio da idem, pa su krenuli u potragu i za dva i po sata me pronašli. Nisam imao predstavu koliko je sati. Ugledao sam dve lampe ispred mene i onda mi je odmah bilo lakše - kaže Dragićević.

Čim je pronađen, Uroša je policija prevezla do Kalne, gde ga je sa sanitetom hitne pomoći sačekala majka, a onda je prevezen u Zdravstveni centar u Knjaževcu.

- Nisam se mnogo smrzao, bio sam dobro obučen, imao sam kompletnu opremu. Jedino što su mi pancerice sve vreme bile pune vodom. Nemam povrede i super se osećam. Poruka za skijaše je da se paze magle. Vetar je opasan, ali magla je najveći neprijatelj skijašima. Ima puno njih koji ne poznaju teren. Ja sam i leti i zimi bio na planini, osvajao sam Midžor, ali eto koliko malo treba da se skrene sa puta i da to bude kobno - zaključuje Dragićević.

(Kurir.rs/Blic)