BEOGRAD - Tržište nekretnina Srbije u poslednjem kvartalu 2020. godine bilo je vredno 1,329 milijardi evra, bilo je 14,9 hiljada ugovora o prometu, a najskuplja je bila kuća u Beogradu od 1,85 miliona evra, dok je za tri miliona evra prodat kompleks u Sopotu, navodi se u kvartalnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.

Gostujući na TV Pink Dragana Milićević Sekulić iz RGZ-a rekla je da su se u ovom periodu najviše prodavali stanovi, koji su zauzeli 29 posto prometa, dok su u 3. kvartalu bili na 28 posto, sledi građevinsko zemljište 19 posto, poljoprivredno zemljište 16 procena, stambeni objekti sa 14 posto i garaže na koje otpada osam posto prometa.

Tržište nekretnina Srbije za poslednja tri meseca 2020. godine vredelo je 1,329 milijardi evra, što je povećanje u odnosu na 3. kvartal kada je bilo 1,2 milijarde evra, rekla je ona i dodala da je u ovom periodu zabeležen najveći obrt od kada RGZ vodi podatke.

Promet stanova bio je na 54 odsto, stambenih objekata na 10, a građevinskog zemljišta zaustavio se na osam procenata.

"Generalno su se nepokretnosti više kupovale za gotovinu pa ih je 86 posto prometovano u gotovini, a 14 posto bilo je kreditno finansiranje. Kod prometa stanova oko 32 posto krediti", rekla je ona.

Prvih 13 najskupljih stanova novogradnje u 4. kvartalu prodato je u Beogradu na vodi, dok su stanovi starogradnje bili najskuplji u beogradskoj Gospodar Jovanovoj odnosno na gradskoj opštini Stari Grad gde je najskuplja i cena prodatiH poslovnih prostora i garaža.

Najskuplja kuća prodata je za 1,85 miliona evra na teritoriji beogradske opštine Savski venac, dok je kompleks u Sopotu sa dve vikendice, pomoćnim objektima, nekoliko parcela zemljišta, i bazenom prodat za tri miliona evra.

U 2020. godini zabeležno je povećanje u prometu broja vikendica u odnosu na 2019. ali je u 4. kvartalu ipak došlo do smanjenja te vrste prodaje.

"Gledajući u odnosu na poslednji kvartal 2019. godine povećanje prodaje vikendica u 4. kvartalu 2020. godine je 42 posto", rekla je ona. RGZ je izveštaj sačinio iz zvaničnih podataka i nije dao prognoze tržišta nekretnina.

Najskuplji kvadrat prodat u Beogradu na vodi za 8.754 evra

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u četvrrtom kvartalu prošle godine bio je u Beogradu na vodi i iznosio je 8.754 evra, a za isti stan je dato i najviše novca - 1.426.888 evra, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ)o prometu nekretnina za poslednje lanjsko tromesečje.

Osim ovog stana, još 12 najskupljih stanova po kvadratu takođe je prodato u Beogradu na vodi. Kada je reč o starogradnji, najviše je plaćen kvadrat u Ulici Kralja Petra u opštini Stari grad, 4.452 evra, a najviše novca za stan u starogradnji izdvojeno je za stan u Francuskoj ulici u istoj opštini, za koji je plaćeno 400.000 evra.

I najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je u Starom gradu, najskuplji kvadrat garažnog prostora u novogradnji u kompleksu Novi Dorćol, a u starogradnji u Golsvordijevoj ulici u opštini Vračar, dok su najskuplje kuće bile u opštini Savski venac. Kada je reč o načinu plaćanja, preovlađivalo je plaćanje kešom.

Najveći udeo gotovinskog plaćanja bio je u Kragujevcu, 80 odsto, a u Beogradu i Novom Sadu 76 i 77 procenata. Prema izveštaju RGZ ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina iznosio je više od 1,3 milijarde evra pri čemu se 54 odsto novca odnosilo na promet stanova.

Najviše su se prodavali stanovi, gde je zabeleženo blizu 4.000 mesečnih kupoprodaja. Stanovi su činili oko 29 odsto prodaja nekretnina u četvrtom tromesečju 2020. Prodato je ukupno 2.000 stambenih objekata, što u poređenju sa istim kvartalom pre godinu dana, predstavlja povećanje od 21,7 odsto.

Opao je promet vikendica u odnosu na treći kvartal 2020. i to za 29,5 odsto ali je prodaja vikendica u odnosu na četvrto tromesečje 2019. bila veća za 42,1 procenat. Što se poljoprivrednog zemljišta tiče mesečno je beleženo oko 2.200 kupoprodaja, dok je kod građevinskog zemljišta bilo oko 2.600 kupoprodaja.

Inače, tokom četvrtog kvartala su javni beležnici i osnovni sudovi Republičkom geodetskom zavodu dostavili 44.742 ugovora, a broj registrovanih ugovora o prometu bio je veći za 2.996 u odnosu na isti kvartal 2019. godine.

(Kurir.rs/Tanjug)