Serijal “300 čuda” emituje se petkom od 20.50 časova na Kurir televiziji.

U večerašnjoj epizodi autorka Ljiljana Danilović vodi nas u potragu za zakopanim blagom na obroncima Kopaonika. “Zlatna groznica” u selu Štava “trese” meštane vekovima. Svi tragaju na osnovu priča, legendi i narodnih predanja. Svako na svoj način tumači uklesane znakove i natpise na Crkvi Svetog Mine u selu Štava, blizu Lukovske banje.

- Vekovima se sa kolena na koleno prenosi da su ovde negde zakopani ćupovi sa zlatom, - objašnjava autorka emisije. Svi tragaju, ali niko ne priznaje da to radi, niti išta govori o traganju, a kamoli da kaže da je nešto pronašao.

Miodrag Gavrilović Ćoza, iz sela Štava, život je posvetio traganju za zakopanim blagom. Još kao dete stariji su ga terali da lupka po kamenim pločama i da traži zlato.

- Mislio sam, kao dete, da lupkam u kamenu ploču, ne bi li poterao ovce. Ono, jok. Slušali stari zvuk, pa ako zveči, onda možda ima neka ostava, ako je tup zvuk, onda nema ništa, - objašnjava Ćoza. Zakopano blago ekipa nije otkrila, ali su zato u selu Pačarađa, na dvadesetak kilometara od Kuršumlije, otkrili drugo blago, čudo prirode - veličanstveni kanjon reke Toplice, za koji čak ni meštani tog i okolnih sela ne znaju da postoji.

- Tek pokoji ribolovac zna za ovaj kanjon, jer se u reci nalazi planinska pastrmka,- kaže Ljiljana Danilović. - Od 300 čuda, ovaj kanjon je jedan od njih, - oduševljena je arheolog Julka Kuzmanović Cvetković. - Ovde treba da dođu pravi zaljubljenici u netaknutu prirodu, da uživaju u žuboru reke, u tišini drugačijoj od svih.

- Nijanse stena od bele do crne i modro-zelene, oslikavaju se u vodi. Reka je ovde brza i jaka, hladna planinska. Sa glavnog asfaltnog puta do kanjona nema ni 300 metara, ali je kanjon neprimetan, jer ga obavija gusta šuma stoletnih bukava, kao da ga štiti da ga neko ne oskrnavi. U ovoj epizodi “300 čuda” saznaćete i zašto dren zovu “mečkino drvo”.