ZA NJU JE ŽIVOT NEPREKIDNA BORBA: Lidija je bokser, pisac, frizer, a evo kako pomaže deci oboleloj od raka (KURIR TELEVIZIJA)

Ovu Beograđanku, majku, umetnicu, život nije mazio. Ali, ona se ne predaje. Taj udarac životu vratila je u petoj deceniji.

"Ja sam se sportom bavila i ranije. Išla sam na treninge, ali sada od kad je kovid i to počela sam malo boks, a od malena volim Rokija, to mi je omiljeni film. I onda konačno sam se dokopala rukavica i pravog trenera i pravog kluba", kaže Lidija.

Za ovu neustrašivu Beograđanku borba nije omeđena samo konopcima ringa.

"Mislim da je za sve nas život borba još od kada znam za sebe. Od malena ja sam morala da se borim, imala sam roditelje, ali pošto je velika porodica, onda sam morala sama da se borim za sebe. Rano sam postala mama, u 17. godini pa sam se onda borila i za to", ispričala nam je Lidija.

Sada veštinu borbe uči tehnički, a o životnim borbama učilo je vreme i ulica. A kada se spoje tehnika i životno iskustvo dobije se suština. Suština života. U životu je imala protivnika. U ringu prijatelja. To je njen trener Zoran Babić.

"Uporna je baš, vredna je, radna, ozbiljna kada nešto radi. Česta je u svom ovom haosu. Čime se sve bavi, svaka joj čast. Nalazi vreme za to jer joj je zdravlje bitna stvar", kaže Zoran.

Za njega, Lidija nije običan sportista. Toliko je vešta da uvek mora da bude korak ispred nje. Fizički i mentalno.

Savršen kroše, jak stav. Onaj ko stane ovoj jakoj ženi na put neće se dobro provesti.

"Ne bih mu savetovao da se kači sa njom zato što ima još tu priču, te energije onda kada se to sve usmeri prema nekom ko joj misli nešto ružno ili zlo, svašta može da se desi. Dobro ona to kanališe", uzdržana je ipak njena majka.

I tu je u pravu. Jednoj ženi niko ne treba da staje na put. Lidija posle treninga bokserske rukavice zameni naliv perom. Izdala je tri knjige za sada.

"Piši ono što najbolje poznaješ, a to je život", kaže ona.

Lidija je pravi primer ženske energije, borbe i istrajnosti. I u toj istrajnosti krije se njena vrlina - humanost.

Godine 1997. otvorila je dečji salon na Vračaru.

"Ovo stvarno treba da voliš, jer nisu sva deca mirna, uglavnom plaču, posebno muška. Roditelji se naviknu. Oni koji gledaju snimke na Instagramu deluje im horor, ali priča je prava, roditelji se smeju i znaju da ovde ništa ne boli da je lepo".

I sama kaže da ne bi bila ispunjena kada kroz svoj rad ne bi pomagala onima kojima je to potrebno.

"Sarađujem i sa Nurdor kućom, a kad dovedu decu na hemoterapiju i njima pomažem. Odlazim u Tiršovu pred hemoterapiju, šišam, nekada je hitna operacija, a oni nemaju stručni kadar za tako nešto", ističe Lidija.

Kako kaže, svaki mališan je dobrodošao.

Ovo nije priča o jednoj ženi, ovo je priča o ženskoj snazi. Šta god da vam život donese, čak i ako je to bol, budite dovoljno jaki da možete da se ponašate kao da je sve u redu.

I upamtite, snažni bedemi se poljuljaju, ali nikad se ne uruše.

OVDE MOŽETE PRATITI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU

Kurir.rs