SRPSKI SOJ: U prvom i drugom talasu korona na poseban način mutirala u Srbiji

Koronavirus je u prvom i drugom talasu u Srbiji prošao određene mutacije kojima dominira u takozvanoj grupi 20B u svetskoj Banci gena, pa uslovno možda može i da se govori o srpskom soju korone. Iako su mutacije normalna pojava, iako one, po rečima stručnjaka, ne nose nikakve značajne promene u samom virusu, jasno je da je korona u Srbiji dobila neke svoje, makar i simbolične, karakteristike.

- Kada pročitamo genom iz naših uzoraka, ubacujemo ga u Banku gena (Gene bank) i GISAID, platforme gde svako besplatno daje genome i besplatno ih uzima pa upoređuje. Banka ima 300.000 sekvenci, ali je samo 3.000 reprezentativnih, jer računar više ne može da obradi - priča dr Vidanović, koji nas je prethodno proveo kroz sve faze sekvenciranja korone.

Na ekranu nam pokazuje 20B grupu virusa u Banci gena - gotovo sve linije (genomi) su crvene, što je boja za one iz Srbije. Sive (boja za genome drugih država) samo su po dve linije iz Engleske i Hrvatske i po jedna iz Nemačke i Slovačke.

Treći talas

- Srpski uzorci u 20B su iz aprila, maja i juna, i svi oni, što je i karakteristično za sve evropske izolate, imaju mutaciju D614G na S (spajk) proteinu, koji služi za vezivanje korone za ljudsku ćeliju. Ali ta mutacija ne menja karakteristike virusa, kao ni ostale koje su na našim izolatima. Najmanji broj mutacija u 20B ima uzorak iz aprila, poreklom iz Novog Sada - četiri, a najviše onaj iz Kraljeva iz jula - 22, što je i logično - što je duže virus bio tu, više je i mutirao - ističe dr Vidanović.

On pokazuje kako se jasno vidi da se ovakav virus širio po Srbiji - imalo ga je i u Vojvodini, na jugu - Niš, Leskovac, Vranje, Pirot, a najviše u zapadnoj Srbiji. A skoro u potpunosti je nestao iz Srbije s drugim talasom. U trećem talasu je bilo znatno više koronavirusa iz drugih grupa.

- Iako u grupi 20B, koja ima slične karakteristike i mutacije virusa, ima dosta uzoraka iz Srbije, ne bih se usudio da to nazovem srpskim sojem. Zato što su u Banci gena samo reprezentativni uzorci, ali ni oni nisu iz celog sveta, jer neke države i nemaju uslove da rade sekvenciranje. I pre svega zato što Srbija u regionu najviše sekvencira. I Hrvatska, Slovenija, BiH, S. Makedonija i Crna Gora to čine, ali u manjem broju, dok neke zemlje uopšte ne, poput Albanije i Bugarske, pa ne znamo da li i koliko ovakvog virusa ima i kod njih - zaključuje dr Vidanović, koji dodaje da mu je u sekvenciranju pomogla koleginica Bojana Tešović, kao i da je ovo deo projekta Vlade Srbije „Nacionalna studija seroprevalencije i molekularna karakterizacija SARS-CoV-2 tokom epidemije u populaciji Srbije“, na čijem čelu je prof. Tatjana Pekmezović, a tu su i profesorke Tanja Jovanović i Aleksandra Knežević, koje na Medicinskom fakultetu u Beogradu, takođe, rade sekvenciranje koronavirusa.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić