KURIR NA SAJMU! NAVALA NA VAKCINE: Važno je da je primimo, nije važno koja je (FOTO)

Na ulazu u Sajam otegao se red - i starog, al’ i mladog. Došli da se vakcinišu. Neko se prijavio, neko ni to nije znao jerbo po stare dane ne uče na kompjuteru. Al’ vakcinu svako dobija. Doduše, moraju sačekati pola sata jer nisu pozvani baš za ovaj dan. A oni zakazani - prolaze mnogo brže. No, ne mari, svi su zadovoljni.

U redu je i porodica Krsmanović. Mama (48) dan ranije primila je vakcinu. Ćerka Andrea (19) i otac stigli juče.

- Jeste da imam samo 19 godina, ali najbolje da svi u kući budemo vakcinisani - Andrea će. Ispred je Dragoslav Martić (78).

- Nisam se prijavio. Kompjuter nemam, na njega i ne znam da radim. Dijabetičar sam i hoću da mi odmah daju kinesku - priča.

Iz Hale 11 Beogradskog sajma nasmejan izlazi Živojin Perovanović (84). Primio kinesku, naravno, jer ona je juče bila jedina:

- Nema šta nemam - šećer, pritisak, astmu. I jedva sam čekao da je primim. Doveo me sin, rekli smo da hoćemo vakcinu i dobili smo je. Ništa mi ne fali. Odoh kući.

Ulaz kroz šator

U halu se ulazi kroz šator. Tu ti izmere temperaturu, na stolovima popuniš saglasnost i ideš unutra. A idemo i mi. Ogromna čekaonica na koju prvo udariš na ulazu zapravo je kraj procedure. Tu se svi odmore 15-20 minuta posle vakcinacije. Da se vidi nema li, ne daj bože, nekih neželjenih reakcija. Beli skafanderi na sve strane. Tu je Hitna pomoć. Ona se baš nasedela. Srećom! Neželjenih reakcija, vele, nisu imali. Uz improvizovani zid sede Ilda Pešić (49), nastavnica informatike u Medicinskoj školi u Zemunu, i suprug joj Desimir, taksista.

- Iako smo imali zakazan termin, ja poneh ranac i kišobran, reko možda ću se načekati. Ali ne! Sve ide odmah, brzo i pod konac. Ništa me ne boli. Sad ćemo da govorimo kineski - nasmeja se Ilda svojoj šali, a suprug će:

- Već mi je psihički mnogo lakše. A mogu misliti koliko ću se bolje osećati kad primim i drugu dozu.

U prstenu oko čekaonice sve ide po redu. Desno od ulaza ideš kod lekara, a njih je 17, koliko i punktova za vakcinaciju. Daš anamnezu, kažeš šta imaš ili si imao od bolesti, pogledaju ti grlo, popričaju i, ako prođeš lekara, ideš pred one za kompjuterima. Tu te unose u sistem, dobijaš barkod i vakcinacija. U kabini se pelcuje i Miloš Spasić, vitalni starina od 80 leta.

Džej Lo i Monika Beluči

- Mnogo se plašim korone i došao sam da i s vakcinom završim. Nemam nikakvih bolesti jer normalno živim - lepo jedem, lepo pijem, lepo šetam, a i lepo radim. Domaća rakijica i vino su obavezni, ali i kosim, kopam, sečem, uvek nađem nekog posla sebi - kaže deka Miloš.

U punktu do njega, tata porodice Krsmanović. Nasmejan dok ga sestra bocka. Dok smo mi obišli halu, i oni su stigli na red. Maše nam. A tu su i medicinske sestre Džej Lo (Dženifer Lopez), Monika Beluči..., kako im na skafanderima piše. Valja malo šale uneti u predugačak radni dan.

Iz kabine je upravo izašao Blaža Dervišević (70). Na naše pitanje ima li hroničnih bolesti, ko iz topa će: - Imam - ženu! Utom iz druge kabine izlazi i Blažina hronična bolest - Dragana Jovičić Dervišević, sva nasmejana.

- Imamo petoro unučića, a svi traže da ih baba čuva, pa je najbolje da što pre primimo vakcinu. I za mesec dana ću ih potpuno opušteno čuvati. A i volela bih da slobodno putujem - priča Dragana, a i Blaža će kroz smeh: - Žena sve vreme pokušava da mi uvali koronu, non-stop je s drugaricama. Al’ sad sam je zeznuo! Šalu na stanu, hteli smo kinesku jer je klasična, deluje nam kao sigurica.

Na izlazu je i knjiga utisaka. Na jednoj stranici dominira: „Bravo, doktori!“

Kurir.rs/J. S. Spasić