Kineska vakcina stigla je u najvećim količinama do sada u našu zemlju, stoga ne čudi što je baš nju primilo najviše vakcinisanih

Početkom 2020. godine, Pekinški institut za biološke proizvode stvorio je inaktiviranu vakcinu protiv korona virusa nazvanu BBIBP-CorV.

Vakcinu je razvila kineska državna kompanija Sinopharm koja je potom vršila i klinička ispitivanja. Kina je vakcinu odobrila 31. decembra, a ona se već uveliko, osim u Kini koristi i u Bahreinu, UAE, Egiptu i Srbiji.

toma-mona01-ap-zhang-yuwei.jpg
AP/Zhang Yuwei 

Šta se uopšte nalazi u Sinofarmovoj vakcini?

BBIBP-CorV deluje tako što podučava imuni sistem da stvara antitela protiv virusa SARS-CoV-2. Antitela se vezuju za virusne proteine, odnosno tzv. proteine klasova koji se nalaze na površini virusa.

Da bi kreirali BBIBP-CorV vakcinu, istraživači su dobili tri varijante korona virusa od pacijenata koji su se nalazi u različitim bolnicama u Kini. Odabrali su jednu od tih varijanti jer je bila u stanju da se brzo razmnožava u ćelijama bubrega majmuna ugajanim u rezervoarima bioreaktora.

1. korak Jednom kada su istraživači proizveli velike zalihe korona virusa, polivali su ih hemikalijom zvanom beta-propiolakton. Jedinjenje je onemogućilo delovanje korona virusa vezujući se za njegov gen. Tako inaktivirani, korona virusi više nisu mogli da se repliciraju, ali njihovi proteini, uključujući tzv. šiljak proteina, ostali su netaknuti.

Potom su istraživači izvukli inaktivirane viruse i pomešali ih sa malom količinom jedinjenja na bazi aluminijuma koji se zove adjuvantni analgetik. Ajduvanti stimulišu imuni sistem da pojača svoj odgovor na vakcinu.

2. korak

Pošto su korona virusi koji se nalaze u Sinofarmovoj vakcini inaktivirani, tako mrtvi se mogu ubrizgati u ruku bez izazivanja stvarne bolesti. Kada uđu u telo, neke od inaktiviranih virusa progutaće vrsta imunih ćelija koja se nazivaju antigenskim prezentirajućim ćelijama.

dsc-3521.jpg
Kurir/ J.S. 

Ćelija koja prezentuje antigen "cepa" korona virus i prikazuje neke njegove fragmente na površini. Takozvana T-ćelija može otkriti taj fragment. Ako se fragment uklopi u jedan od svojih površinskih proteina, T-ćelija se aktivira i može pomoći regrutovanju drugih imunih ćelija da odgovore na vakcinu.

3. korak

Druga vrsta imunih ćelija, nazvana B-ćelijama, takođe se može susresti sa inaktiviranim korona virusom. B-ćelije imaju površinske proteine u ogromnom mnoštvu oblika, a nekolicina može imati pravi oblik da se prikači na korona virus.

Kada se B-ćelija "zaključa", ona može povući deo virusa ili ceo virus i predstaviti fragmente korona virusa na svojoj površina.

Pomoćna T-ćelija aktivirana protiv korona virusa može da se zakači za isti fragment. Kada se to dogodi, aktivira se i B-ćelija. Razmnožava se i izliva antitela koja imaju isti oblik kao i njihovi površinski proteini.

4. korak

Jednom kada primi vakcinu, imuni sistem može da odgovori na infekciju živog korona virusa. B-ćelije prizvode antitela koja se lepe za uljeza. Antitela koja ciljaju proteinski klas mogu sprečiti virus da prodre u ćelije. Druge vrste antitela takođe mogu blokirati virus drugim sredstvima.

Koliko će da traje zaštita?

Klinička ispitivanja vakcine Sinofarma pokazala su da vakcina i te kako može zaštititi ljude od kovida-19. Ipak, još uvek niko ne može da kaže koliko će zaštita trajati. Moguće je da će nivo antitela opadati tokom meseci. Ali imuni sistem takođe sadrži posebne ćelije zvane memorijske B-ćelije koje mogu zadržati informacije o korona virusu godinama ili čak decenijama.

sajam-foto-tanjug-rade-prelic-19.1-3333.jpg
Tanjug/Rade Prelić 

.(Kurir.rs/Telegraf.rs)