DR JANKO NIKOLIĆ ŽUGIĆ ŠEF KATEDRE ZA IMUNOLOGIJU UNIVERZITETA ARIZONA: Korona će biti kao grip - sezonski ćemo se vakcinisati

Veoma bi me začudilo da od originalnog soja korone koji nas je inficirao ne budemo zaštićeni godinama, pa i decenijama. Međutim, koliko će nas to štititi od raznih mutanata koronavirusa, zavisiće i od tipa mutacija i od našeg imunosistema

- To bih stavio u perspektivu onoga šta se zna o dugovečnosti humoralnog imuniteta, a odnosi se na antitela. Veoma dobre studije pokazuju da je naš imunosistem u stanju da napravi antitela koja prevazilaze našu dugovečnost mnogo puta. Mera za dugovečnost antitela je poluživot, odnosno koliko treba da prođe vremena da od 100 odsto antitela izgubite pola njih. Kod velikih boginja taj poluživot je 90 godina. Znači, ako za 90 godina izgubite pola antitela, nikada nećete izgubiti zaštitu. Za male boginje poluživot kod žena uopšte nije opadao, a kod muškaraca je bio 370 godina. Nema razloga da imunost na koronaviruse bude kratka.

Na koliko ljudi je rađena vaša studija?

- Cela studija sa dugovečnošću antitela je rađena na oko 6.500 ljudi, od kojih je pozitivnih na koronu bilo 200 i nešto, jer ih tada nismo imali dosta. U momentu kada smo je publikovali, najduži uzorci koje smo imali bili su sedam meseci od infekcije. I tu je bilo onih koji su se sami manje-više slučajno prijavili za testiranje, koji su sumnjali da su nešto imali, s potvrđenim PCR testom, do ljudi koji su bili u bolnici s ozbiljnim kovidom. Ovi s kovidom imali su nešto viši maksimalan odgovor. Ali opadanja antitela nije bilo ni kod jedne grupe. Važno je što smo radili test na tri odvojena dela koronavirusa i to potvrdili i funkcionalno.

Koji su to delovi?

- Merili smo antitela na domen spajk proteina, koji služi da se virus vezuje za ACE2 receptore ćelija i tako ulazi u njih, na još jedan deo spajk proteina, koji je s druge strane molekula, i na nukleokapsid protein, koji je važan za razmnožavanje virusa. A onda smo merili i četvrtu stvar - da li su antitela u stanju da blokiraju ulaz virusa u ćelije, to je tzv. neutrališući test. I to je vrlo važno merilo imuniteta i odbrambene sposobnosti jedne osobe.

I šta ste zaključili?

- Kod tri od ovih mera, uključujući i neutrališuća antitela, zaista nije bilo nikakvog gubitka imuniteta. Jedino su antitela na nukleokapsid opadala, što nije ključno za odbranu i verovatno je posledica prethodnih infekcija koronavirusima koji izazivaju običnu prehladu, a koje je imalo 96-98 odsto tih ljudi. Tvrdnje da se antitela na koronu relativno brzo gube u suprotnosti su sa svim što znamo o B-limfocitima (B-ćelijama), koji stvaraju ta antitela. Kad dođe do infekcije, B-limfociti što pre prave prvi talas antitela. Ona nisu najbolja koja ćemo napraviti po kvalitetu, a nisu ni dugotrajna, jer su ćelije koje ih prave kratkoživeće, ali su prva odbrana.

Kada se to dešava od infekcije?

- Već petog dana kod nekih ljudi biste mogli da ih nađete ako upotrebite superosetljive mere, a 14. dana kod svih. To su IgM i IgG antitela. Oko četvrte do šeste nedelje taj talas proizvodnje je na vrhuncu, a potom počinje da opada. I na osnovu tog pada, u relativno kratkim studijama predviđaju da ćemo bez antitela ostati oko trećeg meseca.

Pa kako smo onda dugoročno zaštićeni?

- U tim studijama su potpuno prenebregli da se, u isto vreme dok se dešava taj prvi talas i urgentni odgovor, u pozadini sprema mnogo kvalitetniji odgovor. Drugi B limfociti, koji su veoma dugovečni, prave antitela koja se između 100 i 1.000 puta bolje vezuju za sam virus.

Koliko je to veoma dugovečno?

- To je ono o čemu smo govorili, i do 370 godina, pa i do večnosti. Ako uzmemo ono što znamo u imunologiji, iznenadilo bi me da nemamo veoma trajni odgovor na ovaj koronavirus. Za SARS-CoV-1 u literaturi je pisalo da imunost traje do tri, pa možda i šest godina, a sada je utvrđeno da skoro svi koji su ga preživeli i posle 17 godina imaju odgovor antitela. I to očekujem i za SARS-CoV-2. Vrlo bi me začudilo da ne budemo zaštićeni, čak i od izvesnih mutacija. Pored B-limfocita imamo i dobar T-ćelijski odgovor. Tako da čak i da se spajk protein promeni, naši T-limfociti (T ćelije) biće tu da nas zaštite barem od teškog oblika infekcije.

Znači li to da su oni koji su preležali ili vakcinisani zaštićeni i od britanskog soja korone?

- Pojava novih virusnih mutanata/sojeva pokazuje da ulazimo u fazu „trke s virusom”, koji sada oseća pritisak od imunosistema i pokušava da ga izbegne. To nije neočekivan razvoj događaja. Za sada, britanski soj, kao i soj iz Južne Afrike, izgleda da se uglavnom brže šire, ali ne izgleda da izazivaju težu bolest. Trenutna predviđanja su da će osobe koje su preležale „originalni” koronavirus biti imune i na ove varijante, a to se predviđa i za vakcinisane. Kako se virus bude dalje menjao, postoji mogućnost da će nove varijante izbeći postojeću imunost. Na nama ostaje da ovo eksperimentalno ispitamo i da na osnovu tih saznanja pripremimo nove vakcine koje bi mogle da štite od novih sojeva u budućnosti. To bi se moglo postići analizom imuniteta i otkrivanjem onih delova virusa koji su neophodni za razmnožavanje i koje virus ne može promeniti, a da pritom sebi ne naškodi. Ovo je trenutno veoma bitan zadatak, na kome je rad već počeo širom sveta, uključujući i našu grupu.

Šta su, zapravo, T-limfociti (T-ćelije)?

- T-limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koji i regulišu i učestvuju u imunskom odgovoru na infekciju. Baš u slučaju virusa, T-limfociti imaju veoma važnu ulogu. Mi imamo dva triliona limfocita (B i T limfocita) u organizmu. Od njih, svega po nekoliko hiljada do desetina hiljada su specifični za svaki pojedinačni virus, pa i koronu. Procesom starenja prvo bivaju pogođene T-ćelije jer se prave u timusu - grudnoj žlezdi, koja već do puberteta opada u masi za jedno 10 puta i isto tako u produkciji novih T-limfocita.

Da li zbog velikog broja T-limfocita deca nisu tako ugrožena koronom?

- Nije samo zbog toga, definitivno. Mnogo detalja u vezi s ovim virusom i otpornošću dece još ne razumemo.

T-limfociti nemaju više moći posle 40. godine života?

- To nije sasvim tačno, kod nekih ljudi oni funkcionišu dobro i u devedesetim. Međutim, između 40. i 50. godine dolazi do još jednog desetostrukog pada proizvodnje. Održavanje ranije napravljenih T-limfocita dosta je uspešno tokom mnogo decenija, ali u poslednjoj trećini života kod relativno velikog procenta ljudi dođe i do njegovog poremećaja. Nije problem da ove ćelije nisu moćne same po sebi, već ih nema dovoljno. Imate i ljude od 50 godina s ozbiljnim padom tzv. naivnih T-limfocita, onih tek napravljenih. Oko 65, 70, 75. godine smo negde na trećini broja koji smo imali kad smo bili mladi.

I je li to dovoljno da nas odbrani?

- Jako dobro pitanje. Gubitak broja T-limfocita jeste ozbiljan, ali ne i jedini problem. Dodatni problemi su u koordinaciji odgovora. T-limfociti treba da stignu što pre do mesta gde je virus prodro u organizam, a u slučaju korone je to gornji respiratorni trakt - usta, nos i pluća. I u limfnim čvorovima, koji opslužuju te regione, otpočinje se sa imunskim odgovorom. Ta koordinacija se gubi zbog degenerativnih promena na limfnim organima.

Da li je u T-limfocitima uzrok prodiranja korone na druge organe?

- To je uzrok da od početka gubimo trku s virusom jer ne biva zaustavljen dovoljno brzo. Sam imunosistem je vrlo destruktivna sila, napravljen da uništi viruse i bakterije, i u tom svom dejstvu treba da bude pažljivo ograničen. Ako nastavi destruktivno dejstvo kada, recimo, virusa ima mnogo manje, dolazi do tzv. imunopatološke reakcije - imunosistem uništava ćelije koje nisu toliko ili nisu uopšte bolesne samo zato što se nalaze pored ćelija je koje su bolesne/zaražene virusom. Imunopatološka strana je verovatno jedan od objašnjenja zašto je ovaj virus toliko problematičan kod nekih ljudi i zašto dolazi do tog multiorganskog sindroma, odnosno napada na mnoge organe.

Pojam „sumraka imuniteta” odnosi se na taj pad T-limfocita?

- Jeste, to je ta sprega nedovoljnog pravljenja imunskih ćelija, nedovoljnog održavanja onih koje su napravljene i nedovoljne koordinacije njihovog odgovora na infekciju. I B-limfociti prolaze kroz to, ali mnogo kasnije od T-limfocitia. Broj naivnih B-limfocita, koji po definiciji odgovaraju na novu infekciju, opada između 50. i 60. godine života. Ipak, veliki broj ljudi preko 65 godina i dalje ima dosta jak imunitet. Kao i samo starenje, i starenje imunosistema je relativno individualno. Dobra vest je da se imunosistem može i u starosti stimulisati da bolje radi, pa čak i podmladiti do određenog nivoa.

Jelena S. Spasić