OVAJ RUS SE BORIO NA KOSOVU, A PRE TOGA JE ČISTIO ĆERNOBILJ POSLE KATASTROFE: To nisu sva njegova herojstva, A UBILI SU GA ČEČENI
Igor Ljvovič Nesterenko bio je jedan od heroja sa Košara.
Priču o njemu, koja do sada nije bila poznata, objavljena je na stranici "Хероји Кошара", a koju je poslao Vitalij, njegov brat po oružju u borbi za pravdu.
- U jesen 2019. godine, Igorov sin odleteo je za Beograd i dobio medalju iz ruku Božidara Delića za svog pokojnog oca. Znam njegovog sina Alekseja. Sjajan momak koji je veoma ponosan na oca i na njegov da vrlo neobičan život.
- Igor je rođen 24. novembra 1962. godine u Saratovu, služio je u graničnim trupama, nakon čega je ušao i diplomirao na Univerzitetu Ministarstva unutrašnjih poslova u Voronježu. Bio je policajac u rodnom Saratovu i čak je išao da učestvuje u uklanjanju posledica černobilske katastrofe. Početkom aprila završio je na Kosovu, ostavivši kod kuće dva mlada sina i suprugu, borio se u ruskoj grupi 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, učestvovao u borbama na granici u reonu Košara, centralnom Kosovou, Paštriku itd.
- Posle rata, zajedno sa Anatolijem Lebedom, vratio se u Rusiju iz Srbije, od kraja avgusta do septembra borio se s njim u Dagestanu u sastavu dagestanske milicije, a zatim je 4. novembra 1999. godine stupio u službu u 45. padobranski puk ruskih specijalnih snaga i otišao u Čečeniju. Obojica su ušli u izviđačku četu. Igor kao vodnik, Anatolij Lebed kao oficir otišao je u specijalne snage kao stariji poručnik. Nepunih mesec dana nakon bitke, narednik Igor Nesterenko poginuo je u bici kod Arguna 1. decembra, kada je odred padobranaca slučajno otišao pravo u „čelo“ čečenskih terorista, kojih je bilo nekoliko puta više od padobranaca.
A pošto je Igor bio profesionalac, nije voleo da sedi skrštenih ruku i zajedno sa Lebedom bio je ispred svih. Tokom pucnjave zadobio je prostrelnu ranu u glavu i leđa. Bio je Anatolijev najbolji prijatelj, zapravo je umro u njegovom naručju. Posthumno odlikovan Ordenom za hrabrost. Sahranjen u Saratovu.
Na Kosovu je bio od početka aprila do kraja rata u junu 1999. Bio je u grupi od Košara do Prizrena i na kraju na Paštriku. Odlikovao se lakonizmom, jednostavnošću i odgovornošću. Govorio je vrlo malo, a radio je mnogo. Jednostavnost i pouzdanost.
Biti ratnik znači živeti večno. Fotografija sa mitraljezom je nastala tokom njegovog boravka na Kosovu, a fotografija na kamionu je sa Lebedom.
(Kurir.rs)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore