Naš institut bi, ukoliko dobije zeleno svetlo od ruskih stručnjaka, već za dva-tri meseca mogao da počne s punjenjem i pakovanjem, a najkasnije do kraja godine i s proizvodnjom „sputnjika V“

Ukoliko Srbija dobije zeleno svetlo od ruskih stručnjaka za proizvodnju „sputnjika V“, Institut „Torlak“ bi već za dva-tri meseca mogao da počne s punjenjem i pakovanjem, a najkasnije do kraja godine i s proizvodnjom ove ruske vakcine.

Na ovaj način će našim građanima vakcine biti mnogo dostupnije, a kako kažu sagovornici Kurira, to je i fantastična investicija, jer će Srbija cepiva protiv koronavirusa moći da izvozi ne samo u zemlje u regionu već svuda u svetu.

Dve faze proizvodnje

„Torlak“ će danas, kako je najavljeno, obići više od 20 ruskih stručnjaka, koji će proveriti šta sve ovaj institut poseduje i za koliko vremena može da se osposobi.

Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, kaže za Kurir da očekuje da će njihovo mišljenje biti pozitivno i da će „Torlak“ već za dva-tri meseca moći da počne s punjenjem i pakovanjem vakcine.

- Proizvodnja bi se odvijala u dve faze. U prvoj fazi bi se obavljalo punjenje i pakovanje smeše koja bi u početku dolazila iz Rusije, a kasnije bi naš institut i sam proizvodio vakcinu. Dobra stvar je što je Ministarstvo zdravlja još 2016. izdvojilo sredstva za kupovinu mašine za punjenje vakcine, što nam omogućava da skratimo postupak i da što pre krenemo sa tom prvom fazom - kaže Đerlek i dodaje da će Srbija, ukoliko sve bude po planu, biti prva zemlja van Rusije koja će ući u proizvodnju ruske vakcine.

Istovremeno, kako kaže, počeće se sa izgradnjom novog pogona za proizvodnju vakcine. Najkasnije do kraja godine krenuće se i s proizvodnjom.

Značajna investicija

- Vakcinu je izuzetno teško naći na evropskom i svetskom tržištu. Mnoge zemlje još nisu ni počele vakcinaciju. Imati svoju farmaceutsku industriju za proizvodnju vakcine je pravo bogatstvo. Ta investicija je jedna od najznačajnijih u 2021. Očekujem da ćemo tu vakcinu izvoziti u sve zemlje Evrope i sveta. Rusija je prva u svetu napravila vakcinu protiv kovida, tako da ne pravimo partnerstvo s nekom nepoznatom zemljom, već sa zemljom koja ima dugu tradiciju i u proizvodnji vakcina i u medicini - kaže Đerlek.

Virusolog dr Ana Gligić, koja je bila šef laboratorije u „Torlaku“ u doba variole vere, kaže za Kurir da ta ustanova ima kapacitete za masovnu proizvodnju vakcine.

- „Torlak“ je polio vakcine izvozio u 35 zemalja sveta, a počeli smo od nule. Nismo imali ni zgradu. „Torlak“ ima prostor i kadrove za proizvodnju i vakcine protiv korone. Mi to možemo, samo nam je potreban recept. Kad imate recept, napravićete svaki kolač. Na ovaj način biće zaštićeno naše stanovništvo, a verujem da će se vakcine izvoziti i na evropsko i svetsko tržište - kaže Gligićeva.

1210-nebojsa-mandic.jpg
Foto: Nebojša Mandić

Dr Ana Gligić

S virusom ćemo se možda boriti godinama

Virusolog dr Ana Gligić kaže da je proizvodnja vakcine protiv koronavirusa veoma važna za Srbiju „jer niko ne zna šta će biti s koronom“. - Prognoze nisu dobre. Može se desiti da se s virusom borimo godinama i može se pretpostaviti da ćemo, kao i s gripom, imati vakcinacije i revakcinacije u dužem vremenskom periodu - navodi Gligićeva.

1207-epa.jpg
Foto: EPA

Ana Brnabić

Pregovori i o vakcini „sputnjik lajt“

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je juče da je Srbija u pregovorima s ruskim Institutom „Gamaleja“ u vezi s dodatnim količinama vakcina „sputnjik V“, ali i o nabavci nove vakcine „sputnjik lajt“, koja, kako je ranije najavljeno, ne zahteva revakcinaciju. Ona je, nakon sastanka s češkim premijerom Andrejem Babišem, istakla da je Srbija i u pregovorima s partnerima iz Ruske Federacije o proizvodnji „sputnjika“ u Institutu „Torlak“. - Nadamo se da ćemo biti jedna od zemalja koja će proizvoditi jednu od vakcina protiv koronavirusa - kazala je Brnabićeva.

O proizvodnji u „Torlaku“

  • 1927 - Počela proizvodnja BCG vakcine
  • 1930 - Počela proizvodnja vakcine protiv difterije po Ramonu i seruma protiv difterije i tetanusa
  • 1934 - Počela proizvodnja vakcine protiv tetanusa po Ramonu
  • 1958 - Proizvedena vakcina protiv velikog kašlja, od domaćih izolata
  • 1959 - Počela proizvodnja suvih bakterioloških podloga
  • 1960 - Počela proizvodnja žive, oralne vakcine protiv dečje paralize (OPV)
  • 1962 - Počela proizvodnja celovirusne inaktivisane vakcine protiv gripa
  • 1965 - Počela proizvodnja alergena
  • 1968 - Počela proizvodnja laktopreparata
  • 1995 - Počela proizvodnja seruma protiv zmijskog otrova
  • 2020 - Počela proizvodnja vakcine protiv gripa, splitovane, inaktivisane - TorVaxFlu