Zakonskim uređenjem sajber-prostora Norveška daje primer ostatku sveta.
Zbog porasta ekstremnog ponašanja u digitalnom svetu raste i potreba da se obezbedi jača odbrana od anonimnih agresivaca i predatora. Da li će naša
država preduzeti nešto slično.

Širenje mržnje i ekstremističko ponašanje anonimaca na brojnim internet forumima i mrežama postali su pošast savremenog doba i izazov za svaku državu da se s tim obračuna. Norveška je jedna od zemalja koje su krenule u menjanje svog, pokazalo se, neefikasnog zakonskog okvira, koji je državne službe do sada činio bespomoćnim da identifikuju sve veći broj anonimnih pretnji po bezbednost i pojedinaca i društva kao celine. Cilj zakonskog uređenja ove oblasti jeste da se građani na internetu maksimalno zaštite, a da se pritom čuva sloboda govora.

Posledice i po decu i po odrasle

Stoga bi i Vlada Srbija trebalo da pokaže snagu da se, poput Norveške, odupre narastajućim izlivima agresije i ekstremizma na brojnim društvenim mrežama i sredstvima savremene komunikacije. Gotovo svakodnevno smo svedoci posledica koje po decu mogu izazvati anonimni agresivci i predatori na mrežama. Od zatrovanog sadržaja i pretnji raznih pseudonima ne mogu biti zaštićeni ni stariji korisnici sve dok se ne uvedu bezbednost i zaštita u digitalnom svetu.

Upravo zbog ovakve ranjivosti koncepta prava i sloboda građana u doba modernih tehnologija norveška policijska služba bezbednosti (PST) namerava da zatraži zakonsko ovlašćenje da preuzima i sistematizuje podatke prikupljene putem internet grupa za četovanje, između ostalog i u svrhu identifikacije pojedinaca koji stoje iza anonimnih profila s kojih se upućuju pretnje i izjave ekstremističkog sadržaja. Norveški mediji prenose izjavu direktora PST Hansa Sverea Sjevolda, koji objašnjava da na nekim od ovih foruma postoji veliki broj profila čijim vlasnicima nije moguće utvrditi identitet, a s kojih se izražavaju stavovi koji bi trebalo da se pažljivije istraže, i da pravni okvir mora biti ažuriran kako bi se prilagodio digitalnom dobu.

Ovaj potez Norveške mogao bi da bude primer i ostalim državama u svetu. Postavlja se pitanje da li je Vlada Srbije spremna da krene ovim putem.

212.jpg
Kurir 

Zaprljan prostor

Novinar Jakša Šćekić smatra da apsolutno podržava model koji Norveška namerava da uvede, jer je i kod nas evidentno da nove tehnologije stvaraju i nove probleme.

- Treba napraviti jasan pravni okvir, kako ne bi bilo zloupotreba ni na strani države niti na strani korisnika interneta. Srbija treba da isprati šta radi Norveška i da prilagodi to našim uslovima. Do sada je na društvenim mrežama i u savremenim sistemima komunikacije sve moglo da se kaže, pa i da se promoviše govor mržnje, ekstremizam, terorizam i ostale pošasti. Svet je shvatio da ima problem i da je neophodno da se ta prljava voda izbaci, a da dete preživi. To nikako nije sputavanje slobode govora. Neka granica mora da postoji kad se ugrožava sloboda i bezbednost drugih. Zadatak države je da zaštiti pojedinca od drugih pojedinaca koji ga ugrožavaju, a iza anonimnih profila stoje upravo takvi pojedinci - naglašava Šćekić.

SOCIJALNI PSIHOLOG VESNA TOMIĆ

Granice moraju da postoje

foto: Zorana Jevtić

Socijalni psiholog Vesna Tomić upozorava za Kurir da je sajber -buling, kao savremeno psihološko maltretiranje na internetu, sve veći problem u svetu i da i najrazvijenije zemlje ne znaju kako da se s tim bore:

- Moj jedini odgovor na sve te izazove digitalnog sveta je individualna preventiva, a ona očigledno drema i kod nas i u svetu. Nedovoljna briga je stvorila prostor za razne zlostavljače i pedofile da zloupotrebe nepostojanje granica, a granice moraju da postoje.

Kurir.rs/ Ivana Kljajić Foto: Shutterstock