Pitanje bezbednog korišćenja digitalne tehnologije i društvenih mreža izazov je savremenog doba i svih društava. Svi smo izloženi raznim rizicima, a oni se u mnogim slučajevima pretvaraju u opasnosti, koje mogu imati i tragične posledice.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će svakako pratiti situaciju u Norveškoj, ali podjednako je važno i da privatni sektor preduzme veću odgovornost za sadržaje, jer društvene mreže jesu u vlasništvu privatnih kompanija.

Ovo za Kurir kaže Milena Bićanin iz MTTT povodom sve učestalijeg govora mržnje, pretnji, ekstremizma i terorizma, kojima su pojedinci, od državnog vrha do najmlađih, izloženi na internetu, društvenim mrežama i forumima, zbog čega je Norveška odlučila da promeni svoj zakon. Naime, njihova policijska služba bezbednosti (PST) prva u svetu namerava da zatraži zakonsko ovlašćenje da preuzima i sistematizuje podatke prikupljene putem internet grupa za četovanje, između ostalog i u svrhu identifikacije pojedinaca koji stoje iza anonimnih profila sa kojih se upućuju pretnje i izjave ekstremističkog sadržaja, a brojni stručnjaci se slažu da bi ovaj primer trebalo da sledi i Srbija.

- Srbija godinama radi na podizanju digitalne pismenosti, posebno kod dece, radi razvijanja kritičkog mišljenja prema onlajn sadržajima i porukama, a samim tim i zaštite i jačanja bezbednosti na internetu. Ovo je veoma važno, ali i osetljivo pitanje na koje se mora dati globalni odgovor. Dilema o zaštiti slobode govore, zaštiti podataka i ličnosti i pitanje zaštite bezbednosti, dostojanstva, integriteta ličnosti nisu u suprotnosti. U suprotnosti sa slobodom izražavanja je zloupotreba tog prava - kazala je Bićaninova.

Dok se ovaj bezbednosni izazov ne reši mudrom i progresivnom zakonskom regulativom, dodaje ona, edukacija je najbolji način prevencije:

- Na predlog MTTT osnovan je Nacionalni kontakt-centar za bezbednost dece na internetu, prvi i jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju. Od osnivanja, Centar je imao oko 21.000 onlajn upita i poziva. Tokom 2020. godine savete i pomoć zatražile su 7.232 osoba putem broja 19833 i platforme i društvenih mreža "pametno&bezbedno". Kreirano je 1.410 predmeta, od kojih su 82 prosleđena nadležnim institucijama zbog sumnje na pedofiliju, ucene, lažne nagradne igre.

  • 19833 je broj Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu preko kojeg možete zatražiti pomoć

Kurir.rs / J. Pronić

NE PROPUSTITEsajber kriminalTREBALO BI DA PRATIMO NORVEŽANE: Pojačati bezbednost građana na internetu!
stock.jpg