LEVO SMO MOJ SIN I JA KAD JE IMAO RAK, DESNO SMO MI DANAS: Joland Korora celu sebe daje pomažući drugima JER JE SVOJU BITKU DOBILA

Joland Korora, predsednica Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, a kako i sama kaže, tome se daje celim svojim bićem jer je upravo njeno dete bilo bolesno, pobedilo je opaki maligni tumor, i danas je živ i zdrav momak.

Pedijatar ih je hitno uputio hirurgu i u roku od dva sata postavljena je dijagnoza – nefroblastom, embrinalni karcinom bubrega. Ubrzo nakon saznanja ove okrutne dijagnoze usledila je desetomesečna hemoterapija, a lekari su roditelje odmah suočili s užasnom činjenicom da je prognoza potpuno neizvesna.

- Rak je neprijatelj čije se ponašanje ne može predvideti. Vrsta kancera koju je imao naš sin leči se u velikom broju slučajeva, ali niko vam ne može garantovati da vaše dete spada u tu većinu - kaže ona dodavši da su citostatici i njihove nuspojave posebna priča… Malaksalost i mučnina samo su deo tegoba koje prate lečenje.

- U jednom trenutku, kada je Matiji spao očni kapak, lekari su posumnjali da se bolest proširila na mozak, ali ispostavilo se da je i to posledica hemoterapije. Problem usled primene citostatika može se javiti i kasnije, visok pritisak, hormonski poremećaji - priča on, napominjući da je sreća da su sve to bile prolazne tegobe.

Matija je danas dobro. Zdrav je. Pre dva dana obeležen je Međunarodni dan dece obolele od raka, i tom prilikom ona je objavila fotografiju koju je do sada retko ko mogao da vidi.

- On i ja. Nekad i sad. "Nikad ne znaš koliko si jak, sve dok biti jak ne postane jedini izbor koji imaš."

Prvi put objavljena slika. Što bi rekli psiholozi, izgleda sam obradila traumu ali se ne zaboravlja, za života. Podrška za sve dragi moji ljudi - napisala je Joland.

U vreme kada se Matija razboleo, NURDOR, organizacija koju su U Beogradu osnovali roditelji dece izlečene od malignih bolesti, bila je tek u povoju. Jednom prilikom, kada su njeni predstavnici bili u poseti Odeljenju dečje onkologije u Novom Sadu, pozvali su roditelje obolelih mališana da se priključe, da bi Joland, koja je u to vreme vodila sličnu, novosadsku organizaciju – “Dečji osmeh”, posle nekoliko meseci inicirala njihovo ujedinjenje.

– Bilo je to 2010. godine, moje dete bilo je izlečeno, ali želela sam da pomognem roditeljima koji se suočavaju s istim problemima koje sam i sama imala - rekla je žena koja se i danas bavi tom vrstom aktivizma, da uvek bude sa decom koja se bore sa karcinomom, kao i uz njihove roditelje koji prolaze kroz veoma teške trenutke kakve je i sama na svojoj koži osetila.

Kurir.rs / Suzana Trajković