Verski analitičar Živica Tucić kaže da se radi o unapređenju a ne odlikovanju i dodao da su takva unapređenja u nadležnosti svake eparhije pojedinačno, koja ne mora da obaveštava Patrijaršiju kome doodeljuje taj novi "rang"

BEOGRAD,- Sveti arhijerejski Sinod SPC nije morao da dobije nikakvo obaveštenje o tome da je sveštenik Branislav Peranović nedavno odlikovan zvanjem protojereja-stavrofora, jer je to unapređenje u nadležnosti svake eparhije pojedinačno, iako je javnost o tome uglavnom znala, jer postoje snimci tog čina, ističu verski analitičari.

Verski analitičar Živica Tucić kaže da se radi o unapređenju a ne odlikovanju i dodao da su takva unapređenja u nadležnosti svake eparhije pojedinačno, koja ne mora da obaveštava Patrijaršiju kome doodeljuje taj novi "rang".

"To unapređenje se uglavnom daje po automatizmu, sveštenicima posle određenog broja godina provedenog u toj službi, a ne toliko po zaslugama i retko je da neki čovek u 50-im godinama ne dobije taj čin," kazao je Tucić.

On je ocenio da je greška Šabačke eparhije što je primila Peranovića, nad kojim nije sproveden crkveni sud, koji je Sveti arhijerejski sinod tražio još 2009. godine, posle zbivanja u centru za odvikavanje u Crnoj Reci.

Ne zna se da li je ikad započeo taj postupak crkvenog suda, i dok to ne bude okončano, Peranović nije trebalo da bude primljen u drugu eparhiju, ocenio je Tucić.

"Ako je postojao zahtev Sinoda da se otpočne crkveni sud, taj zahtev nije mogao da se ignoriše i neka odluka je morala biti doneta po tom slučaju. Odluke Sinoda se ne smeju tek tako ignorisati," rekao je Tucić.

Peranović je na crkvenom sudu mogao da kaže da se kaje i to bi trebalo da je saopšteno javnosti, da je crkveni sud prihvatio njegovo pokajanje. Međutim ne zna se kako je odgovorila Prizrenska eparhija, kojoj je Peranović ranije pripadao, na zahtev Sinoda za sprovođenje crkvenog suda.

U crkvi je pokajanje javno, pismeno ili usmeno, ali nikad nismo obavešteni da se Peranović pokajao, dodao je Tucić.

Novi šabački episkop, koji ga je primio, morao je međutim da ima Peranovićev dosije, da zna koga prima u eparhiju, jer slučaj Crne reke ni za koga u Srbiji nije bio nepoznat, kaže Tucić i ističe:

"Taj slučaj je jako naškodio crkvi i tu je crkva morala da bude konsekventna, ma o kojoj osobi da se radi," istakao je Tucić.

Prema njegovoj oceni, episkop šabački Lavrentije nije poznat kao čovek koji bi tolerisao ekscese i batinašenje.

"On je dosta osećajan i narodan čovek i u njegovoj eparhiji je poznato da nije bilo nikakvih problema, naglasio je Tucić.

Verski analitičar Mirko Đorđević rekao je da su svi znali za unapređenje Peranovića i da postoje snimci njegovog unapređenja.

Objašnjenja crkvenih zvaničnika da je Peranoviću dodeljeno unapređenje jer se nije mnogo znalo o Peranovićevom "žitiju" ili se naivno verovalo da se Peranović u međuvremenu pokajao i odustao od batinaške prakse, ne deluje uverljivo, kazao je Đorđević.

Po njegovom mišljenju, prevagnulo je opredeljenje da se crkvi omogući da se bavi rehabilitacijom zavisnika od droge.

Đorđević je takođe ukazao da je crkveni sud trebalo posle Crne Reke da se sastane i donese odgovarajuće odluke, ali da sada kada je reč tragičnom slučaju sa smrtnim ishodom, to spada u domen državnog pravosuđa i postupanja u skladu sa zakonima .

"Da je sproveden crkveni sud 2009. posle primene batinaških metoda u Crnoj Reci, to bi nešto značilo, iako crkveni sud ne izriče nikakve posebne kazne, ali je mogao da ga povuče", kazao je Đorđević.

On je istakao da su za tragičan događaj u kome je štićenik Nebojša Zarubac preminuo, krive i država i crkva pođednako, jer se poslom rehabilitacije i lečenja zavisnika od droge mogu baviti samo lekari i zdravstvene službe, a ne crkva jer nema stručne ljude.

Vladika bački Irinej rekao je da Sveti arhijerejski Sinod SPC nije dobio nikakvo obaveštenje o tome da je Peranović nedavno odlikovan zvanjem protojereja-stavrofora i da je, ukoliko je ta informacija tačna, pogrešio vladika šabački Lavrentije, koji je, kako su preneli mediji, odlikovao Peranovića.

Kako je naveo, njegovo tumačenje je da "vladika ili nije mnogo znao o Peranovićevom žitiju i priključenijima ili je naivno verovao da se Peranović u međuvremenu pokajao i odustao od batinaške prakse".