Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije kaže da će vrednosti antitela nakon primanja obe doze vakcine protiv Kovida-19 zavisiti od same vakcine i imunološkog odgovora pojedinaca i ističe da su dobijeni dobri rezultati za sve vakcinisane, kako Fajzerom, tako i Sputnjikom V i kineskom vakcinom.

Gnjatović je rekla da se očekuje se da će imunitet posle primanja vakcine trajati godinu dana, kao i da se pretpostavlja da će imunitet posle dobijanja kineske vakcine Sinofarm trajati najduže. Kako je objasnila, kineska vakcina je po konceptu malo drugačija i antitela se stvaraju nešto kasnije.

Nakon druge doze, objašnjava ona, počinje intenzivnije stvaranje antitela, kada je Sinofarmova vakcina u pitanju. Prema njenim rečima, taj sporiji imunološki odgovor ima prednost "a to je bezbednost vakcine, i očekuje se da odgovor traje duže".

Kako navodi, svaka laboratorija ima svoje referentne vrednosti, a što se tiče INAP-ovog testa vrednost je preko 50 do 100 jedinica.

"Očekujemo, s obzirom da su to nivoi koji se stvaraju i kod teške kliničke slike a za nju smo pokazali da antitela nakon takve bolesti traju mesecima, pa evo i godinu dana, da će imunitet trajati minimum 6 meseci, a nadamo se i mnogo duže", rekla je Gnjatović.

Kaže i da je vakcina "Astrazeneke" po konceptu slična "Sputnjiku" i napominje da je to vrlo kvalitetna vakcina i bezbedna sa malo prijavljenih neželjenih dejstava: kratke nelagode na mestu uboda, kratke groznice, u trajanju od pola dana, dan. Kako navodi,u pitanju je vektorska vakcina, informacija o sintezi S proteina spakovana je u vrstu bezopasnog virusa.

Gnjatović kaže da će biti vrlo sličan odgovor i neželjena dejstva kao kod "Sputnjika".

"Astrazenekina vakcina je registrovana u EU krajem januara, i kod nas se prihvata ta registracija, ako ne danas, ovih dana počinje vakcinacija. One koje nisu registrovane u EU moraju se dodatno proveravati, kao Sputnjik i Sinofarm", navodi Gnjatović.

Odgovarajući na pitanje koliko može da se razvuče period između dve doze ako neko ima alergijsku reakciju, kaže da se onda druga doza i ne aplikuje.

Kako navodi, ako se razvije klinička slika i obolevanje između dve doze, čeka se da pacijent ozdravi i bude u dobrom stanju da primi drugu dozu.

"Što se tiče Astrazenekine vakcine, ona je spečificna i kod nje se preporučuje veći razmak između dve doze, između 4 i 12 nedelja, kod nas će biti primenjen princip 12 nedelja između dve doze koliko sam čula, uspećemo da vakcinišemo veliki broj ljudi sa tom turom vakcine", rekla je ona.

Ona je dodala da testiranje na antitela može da se obavi posle prve doze vakcine, ali da je preporuka da se građani testiraju dve nedelje nakon druge doze ili kasnije.

Kako je objasnila, tada se stvara pun imunitet i mogu se očekivati visoke vrednosti antitela, koje će se možda i nakon toga još povećavati.

Savetuje građanima da se ne opuštaju dok se ne dokaže da vakcinisane osobe ne mogu biti prenosioci virusa.

Što se tiče onih koji su preležali virus, Gnjatović podvlači da svaki nivo antitela znači neku zaštitu i da što ih ima više pretpostavlja se da će bolje štititi, ali napominje da to nije pravilo.

"Dok god se održavaju vrednosti na tom nivou i ukoliko ne opadaju znacajno, nije preporuka da žure sa vakcinom, ako vrednosti naglo padaju pa sa 50 jedinica dodete na 30 u roku od dva meseca, preporuka je da takve osobe prime vakcinu", zaključila je Gnjatović.

(Kurir.rs/RTS)