LOBANJA ISKRSLA IZ ZEMLJE I LELEK LJUDI U CRNINI: Javnost nikada nije čula za POTRESAN DOGAĐAJ na otkrivanju spomenika u Jasenovcu

Više od 20 godina moralo je da prođe da porodice nastradalih u Jasenovcu dobiju priliku da dođu na stratište gde su zverski umoreni njihovi najmiliji.

Prisutni su Bogdanovićev memorijal doživeli kao nadgrobni spomenik svojim ubijenim rođacima i spontano mu tako i pristupili.

Krutim protokolom režirana, svečanost u Jasenovcu počela je govorom prvoborca Marka Belinića, koji se masi okupljenog sveta i rodbini žrtava obratio za ono vreme uobičajenim rečima i frazama. Belinić je govorio, ali ga skoro niko nije slušao.

Usred monotonog govora, kako je svedočio Bogdanović, masa se pokrenula.

Ljudi su spontano i bez ikakvog poziva krenuli preko polja ka "Kamenom cvetu" koji je od bine bio udaljen gotovo kilometar. Preko pokošene livade uz lelek i suze krenule su žene u crnini, zabrađene maramama, starci, deca iz rata...

Kako su pristizali do spomenika padali su na njegovo podnožje, grlili i ljubili njegove stubove. Sve je izgledalo kao da su žalosni ljudi krenuli u susret svojim ubijenim roditeljima, rođacima, prijateljima...

Arhitekta Bogdanović, svedočeći ovim potresnim scenama, zabrinuo se čak i za bezbednost ljudi i spomenika. U projektovanju niko nije računao na mogućnost da se hiljade ljudi istovremeno okupi u njegovom podnožju.

Štampa u duhu tadašnjeg vremena i načina izveštavanja nije prenela ništa od atmosfere koja je tog dana vladala u Jasenovcu. "Borba" u broju od 5. jula 1966. objavljuje opširan izveštaj o komemoraciji, prenosi govore i detaljno nabraja učesnike i visoke goste, ali o prvom organizovanom dolasku porodica žrtava ne daje ni jedno jedino slovo.

Potresna scena, dostojna antičke drame, koja je obeležila ceremoniju na obali Save, prosto je prećutana.

Ovaj događaj u tadašnjim novinama, inače, "potopljen" je gigantskim novinskim tekstovima o reakcijama partijskih foruma na odluke Brionskog plenuma, održanog svega nekoliko dana ranije. Tadašnjim vlastima, prema važećoj politici "bratstva i jedinstva", ali i surovog obračuna sa neistomišljenicima, bili su važniji izveštaji sa opštinskih partijskih foruma povodom smene Aleksandra Rankovića, nego odavanje pošte jasenovačkim žrtvama.

(Kurir.rs/Novosti)