DECA U SRBIJI NE UČE DOVOLJNO O JASENOVCU I GENOCIDU U NDH: Ovo pod hitno mora da se promeni, potrebno je više od jednog časa!

U čitavoj osnovnoj i srednjoj školi u udžbenicima postoje samo dve lekcije o zločinima u NDH, gde se Jasenovac pominje u po pola pasusa!?

Novine od septembra

Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete, kaže da će već od naredne školske godine početi da se primenjuje novi princip predavanja u okviru reforme obrazovanja, koji će dati i odgovarajući prostor u udžbenicima posvećen stradanju u NDH, posebno u logoru Jasenovac!

- Kako bismo đacima približili zbivanja iz Drugog svetskog rata, formirali smo Jedinicu za nacionalni sadržaj i čekamo odobrenje novih udžbenika. Osim toga, temeljno radimo na planu kako učenici da steknu jasniju sliku o tome šta se tokom ratova dešava sa ljudima, posebno sa decom. Lično se zalažem da se učenicima ova tema približi, jer svako od nas ima pretke među žrtvama koji su bili deo tog užasa u logorima i veoma je važno da se neguje sećanje na njih - kaže Šarčević.

On dodaje da će zbog svega toga biti više lekcija u udžbenicima na ovu temu, kao i dodatni sadržaji kao što su organizovane posete đaka memorijalnom centru i muzej posvećen žrtvama Holokausta, gledanje dokumentarnih filmova kao deo nastave...

- U Nemačkoj đaci imaju obavezu da sa školom posećuju logor Aušvic, jer je to njihova istorija. Zašto naši đaci ne bi više učili o stradanjima svog naroda? Takođe, hrvatski đaci uče neku svoju "lažnu" istoriju. Pravo je vreme da se i naši učenici više posvete ovoj temi - dodaje Šarčević.

Na kraju udžbenika

Milena Svetozarević, nastavnica istorije u OŠ "Nikola Tesla" u Vinči, kaže da se logor Jasenovac prvi put pominje u udžbeniku istorije za osmake, i to bukvalno u jednoj lekciji.

- O logoru se uči tek na kraju školske godine kada su učenici već pred zaključivanjem ocena i kada im je pažnja smanjena. Lično mislim da bi to moralo da se promeni, i da je vreme koje je predviđeno da se posveti ovoj veoma važnoj temi o našoj istoriji zaista prekratko - kaže Svetozarevićeva i dodaje da bi umesto uopštenih priča o logorima u Drugom svetskom ratu i suvoparnih informacija đacima trebalo da se približi surovija istina o nacionalnoj istoriji, koja ne može da se ispredaje tokom tog jednog časa:

- Samoinicijativno učenicima na časovima predajem o Jasenovcu i zalažem se da saznaju za strahote koje su Srbi preživeli u ovom logoru. Čak, priznajem, kršim plan i program jer smatram da je ovo zaista važna tema. Takođe, za domaći zadatak svi moji đaci morali su da pogledaju film "Dara iz Jasenovca", kao i mnoge druge dokumentarce, kako bi videli kako je stradao njihov narod - kaže ova mlada nastavnica.

Malo poseta iz Srbije

Prema podacima Javne ustanove Spomen-područje "Jasenovac", 2019. posetila je 121 organizovana grupa. Od toga 33 su bile iz Hrvatske, a 88 iz okolnih zemalja, najviše 19 iz Slovenije, 17 iz Italije, 12 iz Amerike i tek na četvrtom mestu - 10 iz Srbije.

U Jasenovcu je za to vreme bilo 17 školskih grupa iz Hrvatske i 23 iz drugih zemalja, najviše iz Italije 12. Pre dve godine, takođe, italijanski đaci su imali najviše grupnih poseta - 11, dok su četiri grupe stigle iz Slovenije.

Aleksandar Vulin: Srpski izdavači da pišu udžbenike

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin založio se u Skupštini Srbije da srpski izdavači obavezno pišu udžbenike iz istorije, dok se za udžbenike drugih predmeta mogu boriti na tržištu. Vulin je naveo da udžbenik istorije "mora da napiše država Srbija", jer će se u njemu naći bar stranica o Jasenovcu i da "ne treba da dozvolimo da nam strani izdavači objašnjavaju šta je Srebrenica, a šta je Jasenovac, jer će se naći neka drugosrbijanska bitanga koja će reći da je priča 'Dara iz Jasenovca' ratno huškanje".

On je poslanicima rekao da "ne dozvole zaborav Jasenovca i Jadovna", govorio o "klanjima i mučenjima" i na kraju povišenim tonom pričao o žrtvama.

- Ne mogu da razumem da bele marame majki Srebrenice zaslužuju poštovanje, a da crne marame srpskih majki ne zaslužuju, ne mogu da razumem da nijedan evropski zvaničnik nikad nije posetio srpske grobove - rekao je Vulin, uz gromoglasan višeminutni aplauz poslanika.

ZLATKO GRUŠANOVIĆ: Obučavamo nastavnike

Direktor zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović rekao je za Informer da se već tri godine obučavaju nastavnici i da postoji obavezni nivo znanja koje svako dete po završetku osnovne škole mora da ima o Jasenovcu, a na profesoru je da proceni da li mu za to treba jedan ili pet časova.
- Ljudi moraju da shvate da nije bitno koliko nešto ima strana i koliko se časova uči, već koje će znanje na kraju imati učenici. Mi smo jasno definisali koje znanje će o nečemu morati da ima svako dete nakon završene škole. Mi to zovemo "ishod" i već tri godine obučavamo nastavnike da se oslobode i da shodno odeljenju sami odlučuju koliko im je časova potrebno za neku lekciju. Tako je i za zločine u NDH i Jasenovac - istakao je Grušanović.

NEZAINTERESOVANI! Ministre Ružiću, nek vas je sramota

Skandalozno mali broj časova i prostor u udžbenicima izdvojen o zločinima u NDH i o Jasenovcu je nešto što nas nije toliko iznenadilo jer to traje decenijama, ali stav sadašnjeg Ministarstva prosvete o ovoj temi svakako jeste. Iz ove vladine institucije su odgovorili da ovo nije tema za njih nego (iz nekog samo njima znanog razloga) za Zavod za udžbenike (!?!), dok ministar nije odgovorio ni reč.

MIODRAG LINTA, Savez Srba iz regiona: Učenici više uče o Bugarima

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je za naš list da je sramota koliko malo naša deca uče o Jasenovcu i da je neophodno da se što pre sprovede reforma i da ova lekcija u udžbenicima bude na minimum deset strana i da se uči najmanje pet časova.

- Žalosna je činjenica da učenici u školama gotovo ništa ne uče o genocidu nad Srbima u NDH i o najvećem stratištu i "fabrici smrti" Jasenovcu. Mnogo više vremena i mesta posvećuje se lekcijama o Bugarskoj, Crnoj Gori ili Perl Harburu. Ovo je pre svega posledica tog nekog lažnog pomirenja na kome se radilo u doba komunizma od 1945. pa naovamo. Međutim, zabrinjavajuće je što je doba komunizma odavno prošlo, a mi kao narod još nismo spremni za priznavanje tog genocida. Nadam se da će film "Dara iz Jasenovca" biti prekretnica. Moramo da sistemski promenimo nekoliko važnih stvari, a prva je da se osnuje memorijalni centar srpskih žrtava u NDH po uzoru na to kako je to uradio Izrael. Istovremeno, iz korena moramo da promenimo nastavne planove i programe, da u knjigama o zločinima u NDH, koji obuhvataju i Jasenovac i sva ostala stratišta, bude mnogo više strana i časova, a da đaci sedmog i osmog razreda sa svojim profesorima obavezno posećuju memorijalni centar - naglasio je Linta.

Šta će đaci morati da znaju

* Da objasne značenje pojmova genocid i Holokaust
* Da istraže memorijalne spomenike u lokalnoj sredini i učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja
* Da obrazlože smisao negovanja sećanja na važne događaje i ličnosti iz istorije savremenog doba;
* Da pokažu odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda;
* Da identifikuju osnovne karakteristike totalitarnih ideologija i navode njihove posledice u istorijskom i savremenom kontekstu;
* Da prepoznaju, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava;
* Da identifikuju uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuju o mogućim načinima prevencije konflikata;
* Da uoče odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima...

(Kurir.rs/Informer, A. Crnomaković - M. M. Duduković)