DR DANICA REŠAVA NEDOUMICE: Primili ste vakcinu i nemate antitela? Objasnila kako je to moguće i kada je pravo vreme za proveru

Sve dostupne vakcine u našoj zemlji štite od korona virusa, ali zavisno od dizajna vakcine, Fajzer-Biontek, Sinofarm, Sputnjik V, ili pak Astra Zeneka, zavisi i brzina stvaranja antitela.

- Naš imunski sistem se različitim mehanizmima bori protiv patogena, a stvaranje antitela je jedan od tih mehanizama. Kod osoba koje nisu imunokompromitovane, odnosno nemaju neko hronično oboljenje ili nisu na imunosupresivnoj terapiji, antitela se razvijaju nakon primljene vakcine, slično kao i nakon preležane bolesti. Kod osoba koje prethodno nisu bile u kontaktu sa virusom, prisustvo antitela ukazuje da je vakcina bila delotvorna. Kod osoba koje su prethodno preležale kovid-19 nivo antitela nakon vakcinacije je u porastu, slično kao i kada bi ove osobe došle u ponovni kontakt s virusom - objašnjava dr Ćujić.

Primena vakcine ima za cilj da pokrene naš imunski sistem i stvori odbranu protiv patogena, ali da ne dovede do razvoja bolesti. Antitela se takođe razvijaju i kod osoba koje su asimptomatski pregurale kovid-19, odnosno bile su inficirane virusom, ali se bolest nije klinički ispoljila.

- Prema sadašnjim protokolima, sve vakcine koje su dostupne u Srbiji primenjuju se u dve doze. Nakom primljene vakcine, druga doza sledi nakon tri nedelje. Kako je broj dostupnih vakcina trenutno ograničen, u svetu se razmatra mogućnost da osobe koje su preležale kovid-19 prime samo jednu dozu, s obzirom na to da su prethodno već bili u kontaktu sa virusom. Sve vakcine koje su dostupne u Srbiji indukuju pokretanje imunskog odgovora prema SARS-CoV-2 virusu, što se najčešće potvrđuje detektovanjem antitela u krvi prema ovom virusu - objašnjava dr Ćujić.

S kojom vakcinom se najbrže stvaraju antitela

U zavisnosti od dizajna vakcine, imunski odgovor se stvara različitom brzinom, pa je na osnovu dosadašnjih iskustava primećeno da se antitela najranije razvijaju nakon primene Fajzer vakcine, priča doktorka.

- Na pokretanje imunskog odgovora takođe utiču i individualni faktori, odnosno svaka osoba reaguje na sebi svojstven način. Isto se dešava i pri kontaktu s virusom. Neko oboli, a neko ne, neko ima blagu kliničku sliku, a neko zahteva bolničko lečenje. Stoga se ne može generalizovati kada se tačno javljaju antitela na određenu vakcinu i koje su to vrednosti koje bi trebalo da pružaju stopostotnu zaštitu protiv virusa - objašnjava dr Danica Ćujić.

Koje parametre proveravamo

Ono što sve zanima posle druge doze jeste da li su stekli dovoljan broj antitela, a to se najbolje utvrđuje testom. Naime, INEP je razvio sopstvene ELISA testove za određivanje IgG i IgM antitela prema SARS-CoV-2 virusu i prva je laboratorija u Srbiji koja je uvela serološko testiranje na kovid-19, odnosno određivanje antitela prema SARS-CoV-2 virusu. Na tržištu se nalazi veliki broj testova, koji se razlikuju pre svega po tome na koje proteine virusa se detektuju antitela i na koji se izražavaju rezultati.

- Kada želimo da proverimo da li su se nakon primljene vakcine razvila antitela, treba imati u vidu koja vakcina je primljena i na osnovu toga odabrati test koji detektuje antitela na onaj protein virusa, na kome je i vakcina zasnovana. Konkretno, za Fajzerovu, Sputnjik V i Astra Zeneka vakcine potrebno je proveravati IgG antitela na S protein, dok je za kinesku Sinofarm vakcinu, baziranu na inaktivisanom virusu, moguće odrediti IgG antitela prema S i prema N proteinu - objašnjava dr Ćujić.

Na osnovu dosadašnjih rezultata, INEPovi testovi su se pokazali dovoljno osetljivim da detektuju i odrede prisustvo IgG antitela u krvi, kako nakon preležane kovid-19 infekcije, tako i nakon primene bilo koje od vakcina koje se trenutno daju u Srbiji. S obzirom na to da je vakcina Astra Zeneca tek odnedavno prisutna, za ovu vakcinu se tek očekuju rezultati.

- Kako trenutno ne postoji univerzalni standard za anti-SARS-Cov-2 IgG antitela, rezultati različitih testova se izražavaju u različitim jedinicama i besmisleno je porediti rezultate dobijene na različitim mestima. Svaki rezultat koji se smatra pozitivnim ukazuje da su u krvi osobe prisutna antitela koja pružaju zaštitu protiv virusa. Kada primimo vakcinu, naročito ukoliko prethodno nismo bili u kontaktu s virusom, potrebno je neko vreme da se imunski sistem pokrene i da se stvore antitela. Stoga se ne smemo opustiti istog trenutka kada primimo vakcinu, već je potrebno da se i dalje pridržavamo mera zaštite. Na osnovu dosadašnjih rezultata INEP laboratorije, preporuka bi bila da se antitela određuju dve do tri nedelje nakon primljene druge doze vakcine, bez obzira na to koja vakcina je u pitanju - objašnjava dr Danica.

Koja je uloga T-ćelija

Ono što se tokom trajanja epidemije sve vreme provlači je važnost T-ćelija, koje predstavljaju ćelije imunskog sistema koje imaju ulogu u stvaranju dugotrajnog imuniteta.

- Kod osoba koje imaju agamaglobulinemiju, odnosno nemaju mogućnost sinteze antitela, pokazano je da mogu uspešno da se izbore sa kovid-19 infekcijom, što je pripisano T ćelijskom odgovoru. Ove ćelije različitim mehaniznima doprinose antivirusnoj zaštiti, a istraživanja koja su u toku će nam pružiti dodatne informacije o efektu vakcine na T ćelijski odgovor i dugoročnom zaštitnom efektu kod kovid-19 - kaže dr Danica Ćujuć.

Da li osoba može da ne razvije antitela?

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović izjavio je nedavno da od stanja organizma zavisi i nivo stečene zaštite, te da će mlad i zdrav organizam stvoriti veći nivo antitela.

- Oni koji već imaju oslabljen imunitet u startu razvijaju manju zaštitu, ali ih svakako vakcina štiti od teške kliničke slike, od odlaska u bolnicu i komplikacija. Svi oni koji imaju hroničnu bolest koja je stavljena pod kontrolu oni bi posebno trebalo da posvete pažnju svom zdravlju, odnosno da se vakcinišu - izjavio je profesor Tiodorović.

Da li je moguće da postoji šansa da neko uopšte ne razvije antitela?

- Kod većine imunokompetentnih osoba stvaranje antitela je neometano i antitela se mogu detektovati u krvi imunizovane osobe. Kod nekih osoba antitela se sporije stvaraju, pa je obično negativan nalaz prisutan ukoliko se porani s testiranjem. Stoga se preporučuje određivanje antitela dve do tri nedelje nakon revakcinacije. Stvaranje antitela je samo jedan od zaštitnih mehanizama našeg imunskog sistema. Kako je prisustvo antitela moguće lako i jednostavno odrediti u laboratorijskim uslovima, najčešće se spominju antitela kao merilo efikasnosti vakcine. Ali to ne znači da su antitela jedina zaštita koja se stvara vakcinacijom. Pokazano je da vakcine takođe pokreću i T ćelijski odgovor - kaže dr Ćujić.

Imunitet traje godinu dana

Nakon primljene druge doze mnogi će obaviti test na antitela, ali da li bi se trebalo opterećivati time i proveravati nivo zaštite na antitela, odgovor je - očigledno ne, jer imunitet definitivno imamo godinu dana.

- Antitela koja se stvore nakon vakcinacije ista su kao i kada preležimo infekciju. Kako se do sada kod većine onih koji su preležali kovid-19 prisustvo antitela može detektovati mesecima nakon preležane bolesti očekuje se da će i imunitet stvoren imunitet trajati najmanje godinu dana.

Marija Gnjatović sa INEP-a izjavila je nedavno da je praćenje serološkog odgovora nakon prirodne infekcije pokazalo da svi ljudi koji su razvijali antitela iznad 50 jedinica, da su ta antitela stabilna i godinu dana posle akutne infekcije. Kako je pojasnila, rezultati nakon vakcinacije daju uverenje da će to važiti i posle primanja vakcine, odnosno da će zaštita trajati i duže nego što su proizvođači vakcina najavili. Dodaje da se posle primanja Fajzerove vakcine brže stvaraju antitela, a da je za Sinofarm potrebno da prođe 40-ak dana posle druge doze.

(Kurir.rs/ Blic/ Ivana Anđelković)