JUŽNOAFRIČKI SOJ PRED VRATIMA SRBIJE: Lakše se prenosi i otporniji je na vakcinu, a u komšiluku već registrovan

Proteklih dana u Srbiji raste broj novozaraženih korona virusom, a ono što predstavlja dodatni razlog za brigu je činjenica što je južnoafrički soj korone registrovan i u našem susedstvu.

Šta znamo do sada?

Vlasti Južnoafričke Republike su prvi put 18. decembra saopštile da varijanta korona virusa koja se brzo širi u tri provincije izaziva zabrinutost. Nazvali su je 501I.V2 i otkrili da doprinosi rastućoj stopi infekcije u Južnoj Africi u januaru.

I za ovaj soj kovida se veruje da se lako prenosi, nešto nalik britanskom za koji su naučnici rekli da je zarazniji za 56 odsto nego prethodni tipovi korone.

Genomsko sekvenciranje pokazalo je da je ovo drugačija varijanta od one identifikovane u Velikoj Britaniji, ali i južnoafrička i britanska varijanta dele mutaciju N501I u "spajk" proteinu. Ukratko, južnoafrička varijanta biološki je slična britanskoj, ali sa dve dodatne mutacije koje mogu ometati efikasnost vakcine.

Otporniji na vakcinu

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDU) rekao je da postoje "neki dokazi koji ukazuju na to da jedna od mutacija "spajk" proteina, E484К, može uticati na neutralizaciju nekih poliklonskih i monoklonalnih antitela“.

Nedavna studija iz Južnoafričke Republike otkrila je da su i druge mutacije u ovom soju uzrokovale da antitela imaju problema sa neutralisanjem virusa. To ima "implikacije na stopu reinfekcije i efikasnost vakcine", rekli su naučnici.

Biotehnološka kompanija Moderna objavila je 25. januara da, iako se čini da je njena vakcina efikasna protiv te varijante, "iz opreza" razvija dodatnu "buster" vakcinu koja će delovati specifično na južnoafrički soj.

Kompanija Fajzer je prošle nedelje objavila zabrinjavajuće rezultate - laboratorijsko istraživanje pokazalo je da bi južnoafrički soj mogao za dve trećine da smanji zaštitu koju pružaju antitela razvijena nakon primljene vakcine te kompanije.

Za potrebe studije naučnici iz Fajzera i Univerziteta Teksas (UTMB) razvili su u laboratoriji virus koji sadrži iste mutacije na "spajk" proteinu kao južnoafrički soj. Naučnici su testirali veštačko proizvedeni virus na uzorcima krvi vakcinisanih osoba i utvrdili da je nivo antitela koja neutrališu koronu smanjen za dve trećine u slučaju južnoafričkog soja u odnosu na efekat najčešćeg soja virusa iz američkih istraživanja. Rezultati su objavljeni u časopisu "New England Journal of Medicine“ (NEJM).

Zbog toga što još nije utvrđen prag zaštite, odnosno minimalni broj antitela potreban za zaštitu od virusa, naučnici se sada nadaju da dvotrećinsko smanjenje ne znači da će vakcina biti neefikasna. Svejedno, kompanija Fajzer je nedavno najavila da će raditi na trećoj, "buster" dozi svoje vakcine koja će biti napravljena tako da se posebno "obračunava" sa novim sojevima".

Rezultati treće faze ispitivanja vakcine AstraZeneke, koje je između ostalog sprovedeno i u Južnoafričkoj Republici, pokazalo je da je upravo u ovoj zemlji cepivo imalo najmanju efikasnost. Zbog toga se posumnjalo da će vakcina slabije delovati protiv južnoafričkog soja, a iz kompanije su najavili da će do jeseni napraviti vakcinu baš za ovu varijantu.

Podsetimo, 24. januara predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je britanski soj korona virusa stigao u našu zemlju, a donela ga je devojka iz Londona. Do sada je u Srbiji zvanično registrovano osam ovakvih slučajeva.

(Kurir.rs/ Blic)