Istraživanja svetskih genetičara pokazuju da zaraženi pripadnici muškog pola imaju 20 odsto veće šanse da razviju težu kliničku sliku, dok su žene u većoj opasnosti da posle bolesti imaju probleme sa srcem, plućima...

Muškarci oboleli od kovida 19 imaju 20 odsto veće šanse da razviju težu kliničku sliku i da budu hospitalizovani, dok su žene, upravo zbog jačeg imunog odgovora, u većem riziku da razviju sindrom tzv. produženog kovida, koji podrazumeva simptome kao što su umor, malaksalost, problemi sa srcem i plućima, mentalna magla, trnjenje u rukama...

Pol i kovid 19

- Podaci prikupljeni u projektu „Pol i kovid 19“ pokazuju da muškarci s tom bolešću imaju oko 20 odsto veće šanse da budu hospitalizovani nego žene. Veća je verovatnoća da će im trebati intenzivna nega, a potom i da će umreti - navodi portal Sajentist (The Scientist) pozivajući se na istraživanja biologa i genetičara.

Ističu da uzrok ovome može biti razlika u imunološkim odgovorima muškaraca i žena, te da kod polova postoje fundamentalne razlike na genetskom i ćelijskom nivou.

- Žene imaju tendenciju da postignu jači imuni odgovor na virusne infekcije od muškaraca. Ova razlika je naročito očigledna u ćelijama, koje su uključene u urođeni imunološki sistem, a koje imaju tendenciju da brže reaguju na virus kod žena - kaže za ovaj portal Markus Altfeld, imunolog sa instituta „Hajnrih Pete“ u Hamburgu. Sličnog je mišljenja i Akiko Ivasaki sa američkog univerziteta Jejl, koji kaže da su hospitalizovane pacijentkinje obolele od kovida imale veći broj aktiviranih T-ćelija nego muškarci, što možda znači da su bolje zaštićene od teške bolesti.

Sa druge strane, kako prenosi Sajentist, rana istraživanja sindroma produženog kovida pretpostavljaju da bi ova bolest mogla biti prouzrokovana T-ćelijama, koje, kao i kod autoimunih bolesti, počinju da napadaju sopstvene antigene.

Prim. dr Tomislav Radulović, epidemiolog i specijalista za imunizaciju, kaže za Kurir da je i ranije kod nekih bolesti ustanovljeno da žene razvijaju lakšu kliničku sliku, a za to su, kako kaže, zaslužni hormoni.

Autoimuna stanja

- Ženski polni hormoni imaju značajnu ulogu u zaštiti od težih oblika nekih bolesti. Primera radi, istraživanja su pokazala da su u slučaju hepatitisa B žene mnogo bolje prolazile nego muškarci. Njihov organizam je brže i bolje reagovao i brže su se oporavljale. Žene su čak bolje reagovale na vakcine, imale su više nivoe titrova antitela - kaže dr Radulović i dodaje da je kovid 19 pak još uvek nedovoljno poznata bolest, te da će vreme pokazati da li je i kod ove bolesti isti slučaj.

- Moguće je da žene koje imaju jači imuni odgovor imaju i duži oporavak. Iza velikog broja virusnih infekcija ostaje tzv. memorijski imunitet - T i B limfociti. U slučaju nove infekcije, T-limfocit direktno ubija antigen, a B-limfocit pokreće porast titra antitela. U nekim slučajevima je moguće da dođe do autoimunih stanja, to jest do napada organizma na sopstveno telo.

Dr Tatjana Radosavljević Žena dođe sa suprugom, pa tek usput prizna da i sama ima tegobe

Prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže za Kurir da, prema jednoj od teorija, do produženog kovida dolazi upravo zbog autoimunog odgovora koji otpočinje raspadom virusa. - Moje iskustvo iz prakse pokazuje da je zaista bilo nešto malo više muškaraca koji su imali teži oblik kovida, ali u praksi nisam primetila da su se zbog produženog kovida češće javljale žene. Razlog za to može biti i sociološki, jer se žene često dobro nose s tim. Dođu na pregled sa suprugom, pa usput pomenu da i one imaju tegobe nakon kovida - kaže dr Radosavljević i dodaje da su kovid 19, a naročito produženi kovid, još nedovoljno ispitani i da je potrebno uraditi jedno veliko istraživanje.

Simptomi produženog kovida

  • l Kratak dah
  • l Zamaranje
  • l Srčani problemi
  • l Visok pritisak
  • l Bolovi u mišićima
  • l Anksioznost
  • l Problemi sa snom
  • l Smanjena funkcija bubrega
  • l Bolovi u zglobovima
  • l Gubljenje kose
  • l Povišena temperatura
  • l Malaksalost
  • l Trnjenje ruku

Ružica Kantar