POŠAO STOPAMA PREDAKA SA SOLUNSKOG FRONTA: Andreja (24) se iz rodnog Ofenbaha vratio u Srbiju da odsluži VOJNI ROK

Od malih nogu sam vaspitavan u patriotskom duhu, a služenje vojnog roka smatrao sam moralnom i patriotskom dužnošću, kaže Andreja Lović (24) iz Ofenbaha kod Frankfurta, jedan od novih 49 rezervnih oficira Vojske Srbije promovisanih krajem februara posle šestomesečne obuke.

Ističe da je imao podršku porodice i najbližeg okruženja i da su bili oduševljeni zbog njegove odluke da se prijavi za dobovoljno služenje vojnog roka i kao pešadinac krene vojničkim stopama predaka.

- U septembarskoj klasi su se školovali oficiri za rod pešadije i tehničku, sanitetsku i intendantsku službu. Za mene je pešadija kičma naše vojske, a pošto volim terene i prirodu, logično je bilo da se odlučim za pešadiju - priča Lović.

Šestomesečna obuka je, kako kaže, bila veoma intenzivna i složena i odvijala se uglavnom na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Posle osnovne obuke, koja je trajala oko četiri i po meseca, usledilo je stažiranje u aktivnim jedinicama VS i praktična obuka u Raški, Zaječaru, Valjevu i na kraju u Požarevcu gde je kao zamenik komandira voda učio oficirski zanat.

- Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da ću završiti obuku. Svakog dana sam postajao jači, snažio psihofizičku kondiciju. Pohvalio bih svoje kolege, a posebno koleginice, koje su uspele da prođu kurs i čestitam im na tome - navodi Lović.

Voleo bi, kako kaže, da vidi ''dijasporce'' u srpskoj vojsci, ne samo kao vojnike u stroju, već i kao buduće rezervne starešine.

- Bio sam jedini Srbin iz dijaspore u klasi. Uprava Vojne akademije nema podatke da li je u proteklom periodu među rezervnim oficirima bilo Srba iz dijaspore. Svi su me prihvatili kao ravnopravnog i jednakog, imao sam bratski i sestrinski odnos sa kolegama - ističe Lović.

Nada se da će Srbi iz dijaspore slediti njegov primer jer, kako ističe, rezervni sastav Vojske Srbije nije dovoljno popunjen.

- To je veliki problem i apelujem na mlade da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka, ali i za redovno, o čemu se sada govori u javnosti i da osete kakav je život u čizmama, u kasarni, da nauče nešto i oduže se svojoj otadžbini - poziva Lović.

Za njega su, dodaje, najveći izazov tokom obuke bile fizičke aktivnosti, jer mu prema sopstvenom priznanju, kondicija nije bila na zavidnom nivou.

- Kao pešadinci, imali smo fizičko četiri puta nedeljno, a posle četiri i po meseca aktivnog vežbanja na Akademiji i na terenu značajno sam popravio kondiciju što je ostavilo pečat i na moju ličnost - kaže oficir.

Ističe da mu nije bilo teško da se privikne na vojnički život, kolektiv, redarstva, vojničku hranu...

- Kad ste u kolektivu sa 50 ljudi koji zajedno sve proživljavaju, ne razmišljate o uslovima. Akademija kao visokoškolska ustanova pruža mnogo toga. Na terenu su uslovi naravno složeniji i teži, ali dobro je i to doživeti, jesti pasulj i mesni narezak iz konzerve - priča Lović čiji su preci poreklom iz Crne Gore odakle su se naselili u reon Toplice i Prokuplja.

(Kurir.rs/Tanjug)