DANAS POČINJE VASKRŠNJI POST Ribu jedite samo na ova 2 velika praznika, a ovih pravila treba da se pridržavaju pravoslavni vernici

Uskršnji post se još zove Sveta četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista.

Ribu možemo da jedemo samo na Blagovesti i na Cveti. Svim ostalim danima posti se “na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom.

Prva tri dana prve nedelje Velikog posta posebno se strogo posti. To isto važi za poslednju nedelju koju postimo “na vodi”, osim na Veliki Četvrtak kada se može koristiti ulje. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice u crkvi popodne, posle čega se uzima lagan obrok “na vodi”.

Takođe, strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

Post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva “mrsnom”, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.

Tako u čisto posnu hranu spadaju: žitarice(hleb), povrće, voće i koštunjavi i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja “suhojedenje”, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve (presne) posne hrane.

Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržavanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje.

Postom se čovek smiruje pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu.

Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos postio je 40 dana i noći pre početka Svoje propovedi o dolasku carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.

Postom čistimo dušu, a duša priprema telo za pričest posle 40 dana. Pričešće je najuzvišenija i najsvetija Sveta tajna hrišćanske vere. U njoj se čovek potpuno, fizički i duhovno, sjedinjuje sa Hristom. Vino i hleb, u pričešću, istinsko su telo i krv Hristova, zato se svaki pravoslavni hrišćanin mora pripremati za Svetu tajnu pričešća na najdostojniji način.

Ne zaboravite da post ne čini smo hrana, već dela i način na koji se odnosite prema bližnjima. Neka vam dobra dela budu prirodan gest, a praštanje način života.

Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Način posta

Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljna je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije hleb i voda (suhojedenje).

Post Strasne sedmice

Iza Vaskršnjeg posta, koji se završava u petak šeste sedmice posta (pred Lazarevu subotu), dolazi Strasna sedmica, u koju se isto posti, posvećena stradanju i smrti Gospoda Hrista, a po zapovesti Njegovoj da će doći “… dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane” (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o ovom postu piše: “Neka se ovaj post vrši pre posta Pashe (Strasne sedmice), počinjući od drugog dana sedmice (ponedeljka), a završavajući se u petak: zatim počinjite svetu sedmicu Pashe (stradanja Hristovih), posteći sa strahom i trepetom u svo njezino vreme, svakodnevno prinoseći molitve zbog sagrešenja.”

Dakle, u Apostolskim ustanovama, Veliki post je naznačen kao: Velika četrdesetnica na koju se nastavlja post Strasne sedmice. Sv. Epifanije Kiparski za ovaj post kaže: “Četrdesetnicu, do sedam dana pre Pashe, Crkva obično provodi u postu. Osim toga, i šest dana Pashe (Strasnu sedmicu) sav narod provodi u suhojedenju.”

(Kurir.rs)