ALBANSKOM LEKARU VELIKOG SRCA PRETE SMRĆU: Dr Džekiju stižu JEZIVE PORUKE jer moli da volontira u Srbiji i oduži se srpskom narodu

Doktor Abduldželal Esati (67), poznatiji kao dr Džeki, Albanac iz Tearca kod Tetova, koji je za Kurir ispričao da ima samo jednu želju, a to je da kao anesteziolog volontira u kovid bolnici u Srbiji, nakon objavljivanja našeg teksta zajedno sa članovima porodice dobija silne pretnje, uglavnom od sunarodnika.

- Hiljade i hiljade poruke je moj sin, koji inače specijalizira anesteziologiju, dobio preko društvenih mreža, u kojima nam prete. Ima tu i poruka da će nas ubiti, da ćemo ostati bez glave, da će mi ćerku silovati. A o uvredama i vulgarnostima tek da ne pričam - kaže za Kurir dr Džeki.

Anesteziolog, koji je od januara penzioner, a pre toga je radio 35 godina u bolnici u Tetovu, kaže da njegova supruga i on ipak nisu uplašeni, ali jesu razočarani:

- Međutim, cela moja porodica je preplašena. Imam sina, ćerku, četvoro maloletne unučadi... i svi su prestrašeni i strahuju za svoju bezbednost. Mi smo obični ljudi, živimo u malom mestu, u kome se svi znamo, niko nikada kuću ne zaključava, a sada su svi moji preplašeni i brini da li će nas neko napasti usred noći. Pretnje stižu uglavnom od Albanaca sa svih strana, iz Kumanova, Skoplja, Gostivara...

Dr Džeki nagašava da su ga, posle objavljivanja našeg teksta, njegovi brojni prijatelji zvali da mu čestitaju na humanosti i hrabrosti da o njoj priča. Ističe da i dalje ostaje pri svojim stavovima.

- Ne kajem se što sam vam ispričao da mi je jedina želja u životu da volontiram u Srbiji. Ne kajem se i ne menjam svoje stavove, jer ja ljude ne delim po naciji i veri. Kosmopolita sam i SFRJ, a pre svega Srbija, me je zadužila jer mi je pružila ruku kad mi je bilo najteže. Specijalizirao sam anesteziologiju i reanimatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i dan-danas sam dobar prijatelj sa mnogim kolegama s VMA i iz Srbije - kaže dr Džeki.

Podsetimo, dr Džeki je za Kurir rekao i da piše ćirilicom, govori srpski, a ima i počasnu člansku kartu Zajednice Srba u Severnoj Makedoniji.

- Kad mi je bilo najpotrebnije, Srbija mi je pružila ruku, obrazovala me, socijalizovala. I moja želja, jedina koja mi je ostala još do kraja života, jeste da se Srbiji, a i srpskom narodu, moja porodica i ja na neki nacin odužimo. Mada to nikada nećemo moći uistinu. U ovo vreme anesteziolozi su više nego ikad potrebni, na prvoj su liniji odbrane, a svugde ih je malo. Želim da dođem u Srbiju i volontiram u kovid bolnici. Gde god, u planinu - u planinu. Hotel s pet zvezdica ne tražim, idem iz humanih razloga i bitno mi je da mogu da pomognem - rekao je ranije za Kurir dr Džeki.

(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)