VIRUSONOŠE! AKO IMATE I ANTITELA, MOŽETE DA ŠIRITE KORONU: Postoji i dobra vest, evo koliko to može da potraje!

Iako imate antitela i zaštićeni ste od kovida 19 ili, u najgorom slučaju, teške kliničke slike, možete da širite virus! Doduše, samo nekoliko dana, koliko je u vašim ustima ili nosu, ali to je više nego dovoljno da zarazite stotine ljudi, a nekoga možda i ubijete, ako ne nosite masku. I upravo zato svi moramo da nosimo masku dok ne steknemo kolektivni imunitet i ne pobedimo pošast.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović iz kriznog štaba ističe za Kurir da i onaj ko je sa odličnim imunim odgovorom i zaštićen je od korone može potencijalno da bude virusonoša.

- Na sluzokoži nosa i u ustima može da ostane virus i da se prenese na drugog. To je period od nekoliko dana, koliko koronavirus može da se zadrži u sluzokoži, a sasvim je dovoljan da ga onaj ko ga nosi prenese na druge. Svi naučnici na to ukazuju - kaže za Kurir prof. Tiodorović i dodaje da naši stručnjaci to znaju odranije, jer je isti slučaj s morbilama i gripom.

Da je virus otporan, nauka zna, ali ne i koliko dugo.

- Nauka nije odredila koje vreme koronavirus može da se zadrži u nosu, ustima, gornjem respiratornom traktu, ali je verovatno da je to kratko, nekoliko dana. Čovek može pričanjem, kašljanjem, pevanjem, vikanjem da izbaci čestice virusa u spoljni svet i zarazi druge. Zato je potrebno da još nosimo masku, držimo fizičku distancu i redovno sve dezinfikujemo dok ne budemo vakcinisani i ne budemo razvili visok kolektivni imunitet, što znači da svedemo oboljenje na sporadičnu pojavu - naglašava prof. Tiodorović.

I dr Marija Gnjatović, istraživač Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), ističe za Kurir da svi mogu da raznose koronu, bez obzira na to koliku količinu antitela imaju.

- Nijedna vakcina ne pruža stopostotnu zaštitu od infekcije, vakcine pružaju veliki stepen zaštite od bolesti, odnosno razvoja kliničke slike nastale usled infekcije. Vakcinisane osobe stvaraju antitela specifična za virus SARS-CoV-2, koja su u stanju da u velikoj meri onemoguće ulazak virusa u ćelije domaćina. Međutim, virus se kratko može zadržati u gornjim disajnim putevima. Najnovija istraživanja pokazuju da je broj virusnih čestica kod vakcinisanih osoba za četvrtinu manji u odnosu na nevakcinisane, što dovodi do manje transmisije virusa, ali ne isključuje mogućnost da se transmisija desi - objašnjava dr Gnjatović.

Ispitivanjem je, navodi, dokazano za "Astra Zenekinu" vakcinu da je transmisija virusa smanjena za 60-65 odsto u grupi vakcinisanih. Slični rezultati dobijeni su i za "Fajzerovu" vakcinu - ističe dr Gnjatović.

Kurir.rs / Jelena S. Spasić