27. MART DAN KADA SMO UŠLI U ISTORIJU! SRBI SU OBORILI NEVIDLJIVI BOMBARDER, ponos ratnog američkog vazudhopolovstva!

U atar sremskog sela Budanovci 27. marta 1999. godine, za vreme NATO bombordovanja Srbije, pao je američki lovac bombarder "F-117A", takozvani "nevidljivi", kojeg je oborila protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije.

F-117A je opremljen sa dva "dženeral elektrik F404" turbo motora i četvorostepenom kontrolom leta, nosi različito naoružanje, ima savremeni navigacioni sistem integrisan u digitalni pane u kabini, koja pojačava efikasnost misije.

Cena tog aviona, po nameni - lovca, kojeg je od 1982. do 1990. godine proizvodila američka kompanija "Lokid", iznosila je 45 miliona dolara. Avion je dugacak 20,3 metara, visok 3,8 metara sa rasponom krila od 13,3 metara, a postiže maksimalnu visoko nadzvucnu brzinu od 0,9 maha. "Noćni soko" je izuzetnu reputaciju stekao borbenim letovima nad Irakom u Zalivskom ratu 1991. godine, kada je, po objavljenim podacima, 1.270 puta proleteo neprimećen nad iračkim radarima, u 39 borbenih misija.

F-117A je konstruisan u obliku brušenog dijamanta, što je neuobicajeno za letilice te namene, a u američkoj vojnoj terminologiji dobio je naziv "stelt", što na engleskom jeziku znaci "krišom", "u potaji", ili "nevidljivi avion". Avioni tog tipa konstruisani su sa oštrim uglovima, koji predstavljaju skup krivina od kojih se odbijaju radarski zraci, a zahvaljujuci sacinjenim specijalnim kompozitnim materijalima uticu da se letilica ne može registrovati na radaru.

Dejl Zelko, pilot nevidljivog aviona F-117 koji je srpska PVO oborila cetvtog dana NATO bombardovanja 1999, ispricao je u serijalu Nacionalne geografije "Nikog ne ostavljamo" kako je preživeo obaranje i kako je izvučen u najvećoj akciji spasavanja još od Vijetnamskog rata.

- Nevidljivi ne može da komunicira sa bazom, i znao sam da moji neće znati ako mi se nešto dogodi. Gledajući olujne oblake u mraku, osetio sam neku tegobu od glave do pete. U stvari, bio sam prestravljen - rekao je Zelko.

Nakon što je pogodio metu, planirao je da se vrati u bazu. Ali, onda je pocela da dejstvuje naša protivvazdušna odbrana. Ispaljivane su rakete, od kojih je, kako je ispričao, već prva mogla da ga obori. Pošto je izbegao par raketa, jedna ga je pogodila u krilo. Avion je počeo da pada, ali Zelko nije mogao da se katapultira zbog brzog poniranja.

- Sve mi je prolazilo kroz glavu. Moj život, porodica, slika kako tuguju nad mojim kovčegom, aviona koji pada. I odjednom sam se našao u sedištu koje pada. Morao sam da se otarasim sedišta. Nekako sam uspeo, i poćeo sam da se spuštam padobranom. Tada sam samo razmišljao o tome kako me srpski vojnici već cekaju dole, jer sam im upravo bombardovao glavni grad - ispričao je ovaj pilot.

Zelko kaže da se spustio izmedu dva sela, tridesetak kilometara od Beograda. Pao je u njivu i sakrio se u kanalu za odvodnjavanje. Kaže da je uključio uređaj i poceo da traži GPS signal. - Laknulo mi je kada sam uspostavio vezu sa bazom. Satima sam bio u kanalu. U daljini su se čula vozila, helikopter. Odjednom sam čuo da je neko pored mene. Video sam psa na petnaestak metara od mene. Uzeo sam nož i cekao. Ali, on se okrenuo i otrčao - rekao je Zelko.

Kada je i doleteo helikopter iz Tuzle, bio je u problemu - uređaj za infracrveni signal se pokvario, a na radiju se culo "javi se, ne vidimo te". - Iskočio sam iz kanala i upalio signalnu raketu. Čekao sam ko ce me prvi uhvatiti. Pritrčala su dva vojnika, nisam znao čiji su dok nisu progovorili na engleskom. Sutradan sam pozvao ćerku i cestitao joj 10. rodendan. Tek tada sam shvatio - spasen sam - ispričao je Zelko, koji je kasnije dolazio u Srbiju i čak se i sprijateljio sa pukovnikom Zoltanom Danijem koji ga je i oborio.

(Kurir.rs/J.P.)