BORBA U DUPLOJ IZOLACIJI: Rat s koronom južno od Ibra počeo je POD TREŠNJOM! (FOTO)
Ovde je sve počelo ispod jedne trešnje! Sav jad i sva hrabrost lekara i sestara sabila se pod drvetom, kraj montažne kućice, u Lapljem Selu. Tu se Srbi južno od Ibra bore s koronom - u dve montažne zgradice i dva kontejnera!
Gračanica, srpska žila-kucavica čitavog Kosmeta niže od severa, na koju je naslonjeno Laplje Selo, kao i sva okolna, tako je blizu Prištine, a tako daleko. Mnogi Srbi u Prištinu odavno ne smeju da zalaze, a punoletne su postale i generacije dece koja ne znaju kako taj grad izgleda. I na sve to došla je korona. Duplo zaziranje, duplo izolovanje. I velika bitka za svakog obolelog.
Kurir je prva medijska ekipa koja ulazi u ovu bolnicu, u svaki ćošak. I to baš minulog ponedeljka, kad je udario kijamet. To su, zapravo, odeljenja Kliničko-bolničkog centra "Priština".Iako KBC zvuči grandiozno, uistinu je to omanja bolnica silom prilika smeštena u Gračanici posle 1999. I delimično raspoređena i u Lapljem Selu - interno, pedijatrija. Pa sad i infektivno - crvena zona.
- Infektolozi od rata 1999. ovde nisu imali svoje odeljenje, funkcionisali smo pri internom, kao konsultanti. Kad je i kod nas krenula jače korona, a kasnila je malo za centralnom Srbijom, ovde je bilo odeljenje fizijatrije, montažna zgrada. Otvorili smo dve-tri sobe, maltene sve su bile bolesničke. Toplo je bilo, zelena zona za lekare i sestre u prirodi - ispod trešnje. I tu smo čitavo leto proveli - priča infektolog dr Boban Stolić, načelnik Infektivnog, čovek koji vodi sve ovo.
A onda je na prelazu između drugog i trećeg talasa nikla nova, montažna zgradica. Trešnja je sad između njih. Čeka tople dane i stare prijatelje.
- Za 20-ak dana formirali smo novo odeljenje, odvojili crvenu od zelene zone i napravili ipak koliko-toliko komfor i pacijentima i medicinskom osoblju - veli dr Stolić u svoj kancelariji, koju je minule jeseni dočekao.
To je zapravo sobičak u kom čovek jedva da može da se okrene. Kao i soba za sestre, za presvlačenje... Sve je ovde minijaturno, al' sve zlata vredno. Krećemo u obilazak. Vitrine, stočići u hodniku kroz koji prolazimo puni špriceva, lekova, infuzija, rukavica... Ali, pre svega, na svakom koraku, uz svaki zid, boce kiseonika. Jer centralnog razvoda kiseonika ovde - nema! O "haj flouu", respiratorima i drugim mašinama govora, naravno, nema. Za nas, koji smo obišli najbolje kovid bolnice s najsavremenijom opremom, smeštanje ovde bi značilo samo jedno - paniku. Ali za sve ljude s ovih prostora to je ono najveće - nada i spas. Percepcija nam ni izbliza ne može biti ista.
- Maksimalan protok kiseonika koji ovim bocama možemo da im pružimo je 20-25 litara. I svih 900 pacijenata, koji su ovuda prošli, imali su zapaljenje pluća umerenog i srednje teškog intenziteta koje ovim možemo da lečimo. Čim vidimo da bolest progradira ka težoj kliničkoj slici, pacijenta tansportujemo na Infektivnu u Niš - priča dr Stolić, koji ne zaboravlja da zahvali svim svojim borcima koji u skafanderima lete okolo, a i direktoru KBC "Priština" Bratislavu Laziću.
Ljudi su ovde, a to se jasno vidi, zadovoljni osobljem, smeštajem. Jer oni ipak imaju gde da se leče. A nije tako daleko od kuće. Tu je i gospođa iz Plemetine od oko 60 godina. Ime joj sada ipak nećemo pominjati. Bila je baš vesela. Iako je nakačena na bocu, i kroz masku je pričala.
- Dobro sam, već mnogo bolje. Muž je prebačen u Kruševac i prvi put za sve ove godine nećemo biti zajedno za godišnjicu braka, koja nam je prekosutra. Ali nema veze. Proći će i ovo - veli s osmehom, a ne zna da je suprug minule noći preminuo. Tužnu vest su joj saopštili kad su je skinuli s kiseonika i malo sedirali, a izgleda baš na godišnjicu braka.
U velikoj muškoj sobi veselo - svi nekako lakše dišu. Tu je i deka od 80 godina iz Ugljara.
- Bio sam pre tri nedelje ovde, pa sam se vratio. Upala pluća. Spram godina sam opet dobro - kaže kroz masku.
Cimer mu je Jovan iz Donje Brnjice.
- Imam 69 godina, pa šta mi bude. Mada sve kažem šta meni korona može! Zadovoljan sam kako me gledaju - Jovan će, dok će pacijent iz Gračanice s dna sobe sav upućen u problematiku:
- Saturacija mi je sad 98, temperaturu više nemam, snimak pluća ide nabolje i nadam se da ću kući vrlo brzo. Ruždi Zanedi iz sela Lepina kod Lipljana stigao je pravac s posla - iz "Kolubare" iz Lazarevca, gde radi preko "EPS Obilić".
- Trojica kolega "kolubarci", ispostavilo se, zaraženi su. Tako i ja doneh koronu kući. Jeste upala pluća, ali dobro sam, nisam ni na kiseoniku. Dobri su i ljudi oko mene - veli.
U dvokrevetnoj sobi su i baka i stric doktora Stolića. Baki Darinki je 91 godina. Superbaka je sada super. Pregrmela je najteže dane.
- Šta ja znam odakle je ovo čudo naišlo. Ali naišlo. I došla sam da me leči moj unuk. Mnogo mu hvala što me leči tako dobro. A sve sam prošla. I ratove, i Nil me izjeo. Imala sam groznicu Zapadnog Nila, i u bolnici sam bila. I ne može mi niko ništa - smeje se baka Darinka, a zadovoljan je i unuk.
Za kraj slika dr Stolića sa svojim vernim saborcima. Danas su svi nasmejani.
- Borba je teška, pacijenti su nekad teži, nekad lakši. Ali nema predaje, ostajemo do kraja - veli medicinska sestra Milijana Miladinović.
A mi idemo. Prolazimo i pored dečjeg kovid odeljenje. Srećom - prazno. Život je ipak lep...
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati