NJIH DVE SVAKI DAN PEŠKE PREĐU 15km ZAJEDNO: Teška životna priča devojčice Milice i njene keruše Lare (KURIR TELEVIZIJA)
U večerašnjoj epizodi autorka Ljiljana Danilović nas vodi u selo Konjuva, gde se upoznajemo sa teškom pričom devojčici Milice Rackov i keruše Lari koja vas neće vas ostaviti ravnodušnim.
Milica svako jutro u 5 kreće u školu. Mora tako rano jer ima da prevali put od 15 km do škole, a ona pola puta ide peške do prve autobuske stanice. Na planinskom putu, okovanim mrazom idu same Milica i njena keruša Lara. Lara u stopu prati Milicu do autobuske stanice svako jutro.
Nakon pešačenja više od sat vremena i na autobuskoj stanici rastaju. U znak zahvalnosti, Milica uvek ponese malo hrane da počasti Laru na rastanku, koja je verno prati u stopu.
“To je moja Lara. Ja čekam autobus, a ona čeka mene. Kada završim sa školom, ona se vraća onda sa mnom kući.“, kaže Milica.
Preko planinskih visova, sunce prodire kroz prozore autobusa. Milica zna da će je Lara čekati na stanici. Autobus kreće, a Lara trči koliko god može, kako bi bila sigurna da je njena devojčica na sigurnom.
Posle pola sata vožnje, Milica stigne u školu. Sa prvog sedišta u prvu klupu. Milica Rackov pohađa osmi razred isturenog odeljenja OŠ “Stojan Novaković“ Blace, u selu Barbatovac. U školu dolazi iz Kuršumlijskog sela Konjuva jer joj je bliže. Pored mnogo obaveza kući i teškom životu, stiže da postigne sve u školi.
“Milica se stvarno trudi, ona je dete za primer.“ rekao je njen profesor matematike.
Nakon završetka časova, njena Lara će je čekati na autobuskoj stanici. Lara ne krije svoju sreću kada ugleda Milicu. Jedna drugu ispraćaju i dočekuju, Milica se uvek prvo Lari pohvali svojim ocenama u školi. Od autobuske stanice do kuće, Lara i Milica će zajedno prevaliti put od 5km.
"Ujutru ide sa mnom do Grgora i čuva me. Kada uđem u autobus, ona ostane tu gde sam ja ušla u autobus i čeka me dok ne dođem opet. Ostala mi je verna, uvek me čeka. Jednom me je pratila čak do škole, to je 15km." ispričala je Milica i dodala: “Osećam se sigurno. Ima vukova ovde i nije mi baš svejedno da idem sama. A sa Larom se osećam sigurno. “
Sudbina devojčice i keruše su spojene na tužan način. Neko ko Laru više nije želeo je ostavio na planini.
“Šetala sam putem i videla manji kombi koji je izbacio par kučeta napolje i Lara je pošla za mnom. Ja sam je udomila i od tad me prati i čuva. Volim je, i ona mene voli.“ priseća se Milica njihovog prvog susreta.
Kao da je bilo predodređeno da se njih dve sretnu. Tako je počelo ovo neraskidivo prijateljstvo. Milica živi sa roditeljima, mlađom sestrom i bratom. Milica kada se poigra sa mlađim bratom i sestrom, završava svoje obaveze u školi i onda pomaže roditeljima.
Njeni roditelji nisu zaposleni. Jedini prihodi su im dečiji dodaci. Milica je glavni oslonac njenom ocu.
"Krenuli smo da okrčimo jedno parče, da zaradimo neku paru da bismo imali za trošak. Zimsko vreme, nemamo prihode. Milica mi mnogo pomaže i sa mnom zajedno radi.", ispričao je Milicin otac Dejan, pa dodao: “Teram ih da završe školu, da nauče i zaposle se, jer ovde u selu nema ničega. Najteže mi pada što ne mogu da zaradim, da pomognem deci. Deca nemaju ovde ni društvo, nemaju sa kim da se igraju.“
“Kada ne idem u školu, ja pomažem kući. Skuvam, cepam drva, sadim luk, kopam, riljam. Niko me ne tera na to, ali ja pomažem da ne bi radili sve sami. Volela bih da imam telefon, kompjuter, da mogu da se čujem sa drugaricama. Slabo idem kod drugarica jer su daleko, one žive po gradovima, a mi nemamo kola da odemo do njih“ rekla je Milica.
Milicina majka Milena je kroz suze rekla da joj mnogo teško što ne može deci da obezbedi ono što im treba. Ona se trudi da im bude dobra majka.
Njihova trpeza je retko kad bogata, ali je zato kuća puna dečije sreće, radosti i ljubavi.
Serijal “300 čuda” emituje se nedeljom od 19:30 časova na Kurir televiziji.
Kurir.rs
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore