DECA SE PLAŠE DA NAS ZAGRLE: Ispovest doktorke koja je PO CEO DAN U SKAFANDERU će vas naterati da stavite prst na čelo!

Epidemija korona virusa ponovo je u punom je naletu u Srbiji. Uprkos tome, i dalje smo svedoci brojnih javnih okupljanja, kola oko spomenika, kovid žurki.

Njeno ime je Zorica Mićić i ima poruku za celu naciju. Pažljivo je pročitajte.

- Razmišljamo o merama, imam i ja jedan predlog ! Nazvala bih ga "Dani skafandera", može da bude i festival! Ništa ne treba da bude zatvoreno, svi treba da rade normalno, ali u svom radnom vremenu treba da nose skafander, najmanje dve maske, naočare, vizir, dva para kaljača…

- U stvari, sve ono što mi nosimo! Bez telefona, odlazaka u toalet, hrane i vode! Bez šminke, naravno! Nošenje skafandera bi trajalo četiri sata, bez pauze, ili osam, sa pauzom od sat vremena! Oprema bi se oblačila preko radne uniforme, bez obzira da li je to domaćica u kući, radnik u kancelariji, na građevini… Svako ko želi na žurku, da pije kafu na terasi prelepe bašte, da bude konobar, okopava krompir ili kukuruz, da se skija…

Apsolutno je svejedno! A ako želite objašnjenje, daću Vam i to! Svi govore da smo se mi školovali i primamo platu za to. Jesmo se školovali da radimo u lepim belim, zelenim ili plavim uniformama na odeljenjima hirurgije, interne medicine, ginekologije. I svim ostalim granama medicine!

Nismo se školovali da radimo na Institutu za ispitivanje virusa, zaraznih bolesti, ili nuklearne fizike. Tamo, gde je obavezna zaštitna oprema !

Na kraju krajeva, nisu se školovala naša deca, naše porodice! Zamislite, i mi imamo decu! Verovatno svi misle da su naša deca saksije cveća, zalijemo ih i to je sve! E, nije tako! Naša deca ne znaju kada ćemo na odmor, kada smo slobodni.

Naša deca se plaše da nas zagrle, je l' možete da zamislite kako je to?! A da ne pominjem da ih druga deca izbegavaju, jer svi znaju gde im rade roditelji ! Da li smo samo mi, i NAŠA DECA, osuđeni na to?! Nemojte misliti na nas, mislite na našu decu! Kažu da smo plaćeni za to, jesmo, ali ja dajem svoju mesečnu platu nekome, samo da provede u bolnici, pod istim uslovima, onoliko vremena koliko i ja, a ne mora ništa da radi! Samo da sedi!

Postoje rešenja za ljude koji zbog zatvaranja ne mogu da opstanu. Ako država treba da im plati, onda ima posla i za njih, da prenose ogromne boce za kiseonik, da dodaju vodu i hrane pacijente, da ih presvuku ili odvezu na skener.

Za to, nije potrebna škola, samo dobra volja! Da li je imate, ili samo kukate? A najviše žalim one za koje kažu da su živeli od izdavanja lokala. Baš mi je žao što do sada nisu ništa radili! Ako neće u bolnicu, uvek postoji rešenje : nek' ošumljavaju našu zemlju, sada je vreme da se sade grašak, krompir i ostale kulture. Niko od države ne treba da dobije novac, a da sedi kući! Ne žalim nikog, jer niko ne misli na nas! I mi smo ljudi, a ne roboti, koji su isprogramirani da rade u kovidu ! Zašto se ponašate kao da ste odrasli na plažama ispod Olimpa ili obodima Zlatibora i Kopaonika ? Da li ćete umreti, ako jedne godine ne odete na more, ili skijanje ? Srpski narode 'ajmo da se ujedinimo, 'ajmo zajedno, zar nije stara srpska : SAMO SLOGA SRBINA Spasava !?! Ovo nema veze sa predsednikom, kriznim štabom ili bilo sa kim vezano za politiku ! Ovo ima veze sa nama, jer više nema prostora za inat! Vreme je da pomognemo jedni drugima, složno! Verujte, kraj je blizu, samo je pitanje , da li koroni ili nama? Na Vama je da odlučite ko će izaći kao pobedni !” Možemo li doneti odluku?

(Kurir.rs)