I dalje je povećano kršenje propisanih epidemioloških mera i u odnosu na petomesečni rad inspekcijskih službi izvršen je najveći broj inspekcijskih nadzora čak 113.000, rekao je pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove Goran Stamenković.

Takođe, samo tokom ovog meseca izdat je 1.561 prekršajni nalog, bilo je 129 pražnjenja objekata a izrečene su mandatne kazne u visini od 48.000.000 dinara.

Iako je epidemijska situacija izuzetno ozbiljna, imamo pooštrene mere i pojačan inspekcijski nadzor, i dalje ima onih koji na svaki način pokušavaju da prevare zakon, organizujući ilegalna okupljanja iako tako ugrožavaju i svoje i tuđe zdravlje.

Prema rečima pomoćnika ministra zdravlja za inspekcijske poslove Gorana Stamenkovića zajednički rad inspekcijskih i komunalnih službi je dobro organizovan i koordinisan od lokalnog do republičkog nivoa iako postoje neke lokalne samouprave koje bi trebalo da pojačaju rad inspekcijskih službi u smislu bolje organizacije i efektivnosti.

Kada je reč o kršenju mera najviše ih je zabeleženo u velikim gradovima.

"Dva grada se ističu i tu je rad komunalnih milicija bio i najviše prepoznat a to su Beograd i Kragujevac. U Beogradu smo imali 53 situacije kada su pražnjeni objekti dok je u Kragujevcu takvih situacija bilo 26. U kragujevcu su čak praznili i jedan supermarket i neke manje tržne centre po gradu. Takvih slučajeva je bilo i na Zlatiboru, u Valjevu, Knjaževcu, Negotinu", rekao je Stanković.

Najveći broj nepravilnosti i dalje je u ugostiteljskim objektima iako su oni u obavezi da ne rade od 21. marta.

"Reč je o svesnom kršenju epidemioloških mera a bilo je i takvih situacija da smo morali da intervenišemo uz nalog tužilaštva i asistenciju policije jer su držali zaključane objekte sa gostima unutra", objasnio je Stanković.

Pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove kaže da ne može da izdvoji samo jednu starosnu grupu građana koji najviše krše mere ali da je ipak uglavnom reč o mlađoj populaciji.

"Sve zavisi od mesta do mesta, imali smo okupljanja u teretanama ali je recimo u Zrenjaninu zatvarana i pijaca zbog prevelikog okupljanja. Ipak, uglavnom su neregularnosti zabeležene u ugostiteljskim objektima", naveo je Stanković.

Akcenat ograničavanja nije na zabrani rada već da se smanje okupljanja, da se smanje kontakti i spreči širenje zaraze.

"Sve češće nam je potrebna podrška i tužilaštva i sudova da bi smo mogli da završimo nadzor do kraja i da uđemo u objekte koji navodno ne rade. Jer tu je reč o svesnom kršenju zakona i ugrožavanja zdravlja ljudi", ističe Stanković.

Širenje lažnih informacija koje ugrožavaju zdravlje ljudi, antivakser aktivnosti na društvenim mrežama, okupljanja - igranje kola, studenti koji neće da prime vakcinu sve to je ne samo iracionalno već i ponašanje koje šteti društvu u celini.

"Restriktivnije mere su neophodne u delu onih koji šire dezinformacije i lažne vesti, ne samo zbog sankcionisanja jer to ponašanje osim toga što je iracionalno ono pruža i vrlo lošu sliku u teškoj epidemiološkoj situaciji", rekao je Stanković.

Pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove najavljuje još jači inspekcijski nadzor ali, kako kaže, i dalje će se akcenat stavljati na preventivni epidemiološki deo, ne da bi se nekome ograničio rad već da bi se sprečilo dalje širenje virusa.

(Kurir.rs/RTS)