PRETI NAM I KOVID MUTANT IZ INDIJE: Doktorka Gnjatović otkrila koje kategorije građana će morati da prime TREĆU DOZU vakcine

Doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije naglasila je danas da postoji nekoliko kategorija ljudi koji mogu biti kandidati za treću dozu vakcine protiv korone ako im imunski odgovor na prve dve doze nije adekvatan.

- Bili su slučajevi do desetine, ali ne mnogo više od toga, nakon prirodne infekcije stvara se zadovoljavajući imunitet, antitela opstaju mesecima nakon bolesti. Nakon nastanka antitela tu su B ćelije koje su zapamtile kontakt sa virusom. Tu su i T ćelije koje sprečavaju ponovnu bolest. Da li se nešto promenilo u poslednjih meseca dana, od kad je britanski soj učestaliji, nemam takve podatke, jesam načula da je broj reinfekcija možda malo veći nego ranije - ukazuje naučna saradnica INEP-a.

Napominje da vakcine koje su zasnovane na novom konceptu daju brz humoralni odgovork koji se najčešće i meri.

- Odgovore daju već posle dve-tri nedelje od prve doze, druga doza je i dalje neophodna da produži dejstvo i da dodatni efekat na davanje vakcine - ukazuje Gnjatovićeva.

Dodaje da vakcina "Sinofarm" izaziva odgovor dosta kasnije - sinteza antitela kreće dve nedelje od primanja druge doze, a nekad se dešava tek nakon četiri-pet nedelja posle druge doze.

- Antitela se stvaraju kod većine ljudi. Kod starijih od 70, uglavnom kod muškaraca, postoji taj manji problem da je humoralni odgovor slabiji od očekivanog. Populacija od 18 godina do 65 dobro odgovara i skoro svi imaju očekivani humoralni odgovor - naglašava Gnjatovićeva.

Šta je "dupli mutant"

Gnjatovićeva je rekla da smo do sada videli da virus konstantno mutira, što inače u njegovoj prirodi, a što je više zaraženih - veća je šansa da se promene dogode.

- Najopasnije su brazilski, južnoafrički i britanski soj gde su se desile promene u spajk proteinu, na mestima koja su važna za zaražavanje ćelija. Sve varijante se brže šire - naglašava naučna saradnica INEP-a.

Kad je reč o indijskom soju koji se naziva i "dupli mutant", Gnjatovićeva ukazuje da su se u tom soju desile dve značajne promene, ali "ništa strašnije od onog što već vidimo".

Ukazuje da se antitela stvaraju nakon dve-tri nedelje posle prve doze i da je njihova količina uporediva sa količinom antitela ljudi koji su preležali teži oblik infekcije.

- Jedna mutacija je karakteristična za brazilski, druga za kalifornijski soj, obe promene desile su se u jednoj varijanti. To može da utiče na brzinu širenja, ali i da je uspori. Treba vremena da se vidi kako utiče - naglašava Gnjatovićeva.

Prema njenim rečima, više zabrinjava mogućnost da takav soj bude otporan na antitela koja postoje posle bolesti ili vakcine.

Ukazuje da se još ne zna koliko vakcina štiti od novih sojeva, dodajući da je jasno da se pokazalo da većinu štiti od britanskog soja, a malo lošije za južnoafrički.

Šta ako vrednost antitela posle vakcine krene da opada

Gnjatovićeva ukazuje da se opadanje vrednosti antitela dešava kod vakcina "Fajzer" i "Sinofarm" dok "Astra-Zeneka" i "sputnjik" stabilno održavaju vrednosti.

- Blagi pad je kod određenog broja ljudi, odgovor je dosta individualan, takva stvar se dešava. Nije neobično, to nije za brigu jer su tu B ćelije koje su produkovale prvu količinu antitela, biće aktivne ako bude došao kontakt sa virusom - napominje naučna saradnica INEP-a.

Gnjatovićeva napominje da merenje količine antitela jeste važno za nauku jer daje podatak da li je odgovor na vakcinu uopšte i ostvaren.

- Nama podatak ne govori ništa o protekciji, ne znamo ništa o toj korelaciji, nužno ne znači da ćete biti lošije zaštićeni ako imate 20, a ne 40 vrednost - napominje Gnjatovićeva.

Ukazuje da smatra da ne bi trebalo da bude problem ako neko primi dve različite vakcine.

- Imaćemo podatke iz treće faze gde se kombinuju vakcine. Čak su istraživanja išla u tom smeru da su bolji efekti - kaže naučna saradnica INEP-a.

(Kurir.rs/RTS)