Deca u pubertetu viša su za nekoliko santimetra u odnosu na period od pre desetak godina, a duža su im i stopala nego što je to bilo ranije, tvrdi pedijatar dr Saša Milićević. On kaže da su duža stopala posebno uočljiva kod devojčica, te da danas uopšte nije neuobičajeno da mlade dame u pubertetu nose cipele u broju 42!

Milićević kaže za Kurir da je prethodnih godina izražen trend višeg rasta kod dece, te da su današnji mališani za nekoliko santimetra višlji od prethodnih generacija.

0710-screenshot-novo-jutro.jpg
Foto: screenshot pink tv

- Za naše podneblje je, inače, karakteristično da imamo visoke ljude, kao i dečake i devojčice. Devojčice malo ranije počinju da rastu, ali ih u kasnijem periodu dečaci sustignu, tako da je muška populacija ipak višlja od ženske. Golim okom je vidljivo da je današnja omladina višlja nego ranije, pa su im, srazmerno, i stopala veća. To je posebno primetno kod devojčica u pubertetu kod kojih danas uopšte nije neuobičajeno da nose cipele 42. To je ranije bilo nezamislivo. Dolaze mi zabrinute majke i pitaju "Doktore, šta da radim?". Kažem jednostavno "Jedino da kupite veće cipele" - objašnjava dr Milićević.

Često mu, kako kaže, dolaze i roditelji koji tvrde da im je sin za godinu dana porastao od sedam do deset santimetra.

rakovica-plivanje-deca.jpg
Foto: Beoinfo

- Granica puberteta se sve više spušta tako da deca sve ranije počinju sa intenzivnijim rastom i onda imamo puno osmaka koji su visoki 190 santimetra. Zašto je to tako, to je teško objasniti. Podaci za Grčku pokazuju da to tamo nije toliko izraženo. Nešto veći rast zabeležen je i u Rumuniji i Bugarskoj, ali nije tako izraženo kao u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Odgovor možda leži u činjenici da deca sve ranije počinju da treniraju odbojku, košarku i plivanje koji izdužuju, sve više konzumiraju brzu hranu u kojoj možda ima i hormonskih dodataka, a verovatno su u pitanju i prirodni procesi - kaže dr Milićević i dodaje da ga ne bi čudilo da za sto godina, i muškarci i žene, nose cipele broj 45.

Prof. dr Nedeljko Radlović, predsednik pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, kaže za Kurir da je činjenica da deca zadnjih decenija rastu, i to zahvaljujući boljem životnom standardu i boljoj zdravstvenoj zaštiti.

- Taj trend je svakako postojao i ranije. To se vidi i po sačuvanim oklopima viteza iz srednjeg veka. Današnji čovek ne bi mogao ući u takav oklop. Međutim, deset godina je kratak period da bi se tako nešto utvrdilo i svakako su potrebna dalja istraživanja - zaključuje Radlović.

Dr Ida Jovanović

Priroda sama reguliše visinu

foto: Printscreen TV Prva

Sa druge strane, prof. dr Ida Jovanović, pedijatar kaže da priroda ima neke svoje mehanizme koji nisu do kraja poznati, a koji regulišu visinu ljudi kako ne bi došlo do toga da neki od nas budu džinovi, a drugi patuljci.

- U prirodi postoji nešto što se zove zakon osrednjavanja koji dovodi do toga da su deca visokih roditelja niža od njih, dok su deca niskih - višlja. Kada ne bi bilo tako onda bi posle mnogo godina imali populaciju džinova i patuljaka. Priroda sama na neki način, nama nepoznat, ne dozvoljava da se prave ogromne razlike - kaže ona.

ČINJENICE/Istorija rasta

foto: Profimedia

- Od 1896. do 1996, žene u Srbiji porasle su za 15,7 santimetra po čemu su na četvrtom mestu na listi najviše poraslih u svetu za 100 godina

- Za sto godina muškarci u Srbiji su porasli za 13,2 santimetra, po čemu su 17. u svetu

- U kategoriji žena najviše su porasle dame iz Južne Koreje, za 20,1 santimetar, a od muškaraca Iranci sa 16,5 cm

- U proseku je mlada osoba danas višlja za oko 8, 9 santimetra nego pre sto godina

- Prosečna veličina stopala danas je za dva broja veća u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka

- Sa 11 godina devojčice su u proseku višlje za dva santimetra

- Napoleon I imao je oko 168 santimetra i u 18. veku, kada je prosečna visina muškarca bila 165 santimetra, važio je za visokog čoveka

- Najviši čovek na svetu u istoriji bio je Amerikanac Robert Vodlou, koji je bio visok 2,72 metara, a nosio je cipele broj 70,5

ČINJENICE/Najviši ljudi na svetu

1. Holandija 183,8 cm

2. Crna Gora 183,2 cm

3. Danska 182,6 cm

4. Norveška 182,4 cm

5. Srbija 182 cm

6. Nemačka 181 cm

7. Hrvatska 180,5 cm

8. Češka 180,31 cm

9. Slovenija 180,3 cm

10. Luksemburg 179,99 cm