DAN KADA SE STRAŠNI SUD SPUSTIO NA SRPSKU PRESTONICU: Danas je 80 godina od početka bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu
Tog 6. aprila nebo nad Beogradom preoteo je užas Adolfa Hitlera. U rano nedeljno jutro usnula prestonica, tacno u 6.30 časova, probudila se u košmaru koji je donela nemačka avijacija zasipajući grad sa 440 tona bombi. Podmukli napad bez najave užasom je prekrio lica ljudi. Bombardovanje Beograda je počelo.
Tačan broj ljudi koji je izgubio život u ovom stravičnom činu agresije nikada nije utvrđen, ali se procenjuje da je nastradalo između 2.271 - 4.000 duša, a nove žrtve odnele su i Luftvafe "štuke" kada su, njih tridesetak, u popodnevnim časovima osule paljdbu po ljudima koji su u panici bežali iz uništenog Beograda.
Evropa je uveliko bila zahvaćena plamenom Drugog svetskog rata, a Hitler je želeo da prodre ka Rusiji. Na tom putu nalazila se Kraljevina Jugoslavija. Kako bi olakšala ostvarivanje svojih planova fašistička Nemačka šalje ponudu Vladi Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu koji su činile Nemačka, Italija i Japan. 25. marta 1941, Dragiša Cvetković i Vladko Maček, tadašnji politički lideri, u Beču potpisuju pristupanje ovom paktu.
Međutim, Velika Britanija nije želela da dozvoli ovaj savez, smatrajući da će biti koban po ostatak Evrope. Preko svoje agenture u Beogradu, samo dva dana kasnije, organizuje vojni puč koji su predvodili oficiri vojske Jugoslavije sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem na celu.
Operacija je započeta ogromnim demonstracijama u Beogradu i povicima "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob".
U najraćem roku, knez Pavle Karadorđević, dr Radenko Stanković i dr Iva Perović, koji su činili kraljevsko namesištvo bivaju zbačeni sa vlasti, vlada Cvetković - Maček raspuštena, a Protokol o pristupanju Trojnom paktu poništen.
Ova vest razbesnela je Hitlera u Berlinu. Razjaren, povređenog ponosa i na ivici razuma, nemački kancelar odlučuje da Beograd sravni sa zemljom, a operaciji daje naziv "Strafgericht" - Strašni sud.
Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. stavljeno je pod komandu pukovnika Aleksandera Lera i njegove 4. vazdušne flote. Sam pukovnik dobio je lično od Hitlera posebno naređenje da prvo sruši Narodnu biblioteku.
Svim žrtvama koje su stradale u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. na Novom groblju 1966. godine podignuto je Spomen-groblje, 29 mermernih ploča nalazi se na osam ozidanih betonskih humki, koje podsećaju na rovove u kojima su primarno sahranjivani postradali. Na posebnim pločama ispisana su imena 646 identifikovanih žrtava i podaci o 909 neidentifikovanih muškaraca, 393 žene i 59 dece.
(Kurir.rs)
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati