10 GELERA ME POGODILO U GLAVU, A ON ME NA LEĐIMA NOSIO DOK SU JOŠ PUCALI NA NAS: Danas je sahranjen Solunac, heroj sa Košara

U Lapovu se od Zlatka Solunca (48) uz rodbinu i saborce oprostio i Vojislav Vukašinović, koji je zahvaljujući pokojniku danas živ

Duša me boli za čovekom kojem dugujem to što sam živ.

Ovako za Kurir priča Vojislav Vukašinović, jedan od najmlađih heroja s Košara, koji je preživeo ranjavanje na karauli zahvaljujući drugaru, starijem vodniku Zlatku Soluncu, kojeg je danas sahranio.

Ratni veteran Solunac je preminuo iznenada, a Vukašinović nije mogao da ne ode da ga isprati na večni počinak. U razgovoru za naš list uporno je ponavljao njegovu vezu sa Soluncem koja je nastala tog 17. maja 1999. godine i trajala do Zlatkove prerane smrti.

- Neprijatelji su tog dana započeli jaku pešadijsku vatru dok smo bili na položaju na Košarama. Jedna od granata je eksplodirala samo tri-četiri metra od mene i desetak gelera mi se bukvalno zarilo u mozak. Teško ranjenog sa prve borbene linije izvukli su me saborci predvođeni vodnikom Zlatkom Soluncem, rodom iz Lapova. Pod teškom artiljerijskom vatrom on me je bukvalno na leđima odneo do takozvane linije izvlačenja - govori za naš list Vukašinović, i dalje u neverici da njegovog druga više nema.

Naš sagovornik ispričao nam je da je nakon ranjavanja tri meseca bio u komi, a godinu i po dana u bolnici i na rehabilitaciji. Danas živ i zdrav održava kontakte sa svim svojim saborcima, sa svojom braćom, među kojima je bio i preminuli vodnik, s kojima je gore u karauli na obroncima Prokletija delio i suze i smeh. S nama je podelio i jednu od poslednjih fotografija sa svojim prijateljem.

Neutešna supruga Slađana Solunac kroz suze nam je rekla da joj se javilo mnogo saboraca kojima je Zlatko bio vodnik i koji su izrazili želju da ga isprate na večni počinak.

- Nije što je bio moj, ali bio je heroj. Ne postoji osoba koja za njega ne može da posvedoči da je bio dobar čovek. Sve svoje ljude vratio je žive sa ratišta, i to mu nikad niko nije zaboravio. S mnogima je ostao blizak i nikad ga niko neće zaboraviti - rekla nam je kroz suze supruga Slađana.

Zlatko Solunac (48) preminuo je u nedelju iznenada. Sahranjen je danas u 12 časova u rodnom Lapovu, na donjekrajskom groblju.

Stariji vodnik Solunac bio je ratni veteran 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa, 24. bataljona za specijalna dejstva Kragujevačkog korpusa i 5. bataljona Vojne policije Vojske Srbije. Bio je na čelu jedine jedinice koja je imala ranjene, ali ne i poginule.

Odlikovan je više puta, a na sahrani su pripadnici Vojske Srbije na crvenom jastuku nosili njegovo ordenje.

Sahrani su danas pristvovali njegovi saborci.

Kurir.rs / Suzana Trajković