NAJMLAĐI KOVID PACIJENT BEBA STARA 8 DANA: Tinejdžeri imaju sve teže kliničke slike, a poznato i šta je najveći FAKTOR RIZIKA

Koronavirus ne bira ni uzrast ni vreme.

- Moram reći da se broj pacijenata povećao od januara, bar kad govorimo o dečjoj populaciji. Ne samo onih koji su inficirani ili pozitivni, nego i onih koji imaju kliničke simptome i bilo kakvu simptomatologiju vezanu za infekciju koronavirusom i sad su se te upale pluća stvarno promenile - navela je profesorka Živković.

Naglasila je da upala pluća sada nastupa za nekoliko dana, ali i da se rentgenska slika promenila i da bi to moglo da se tumači novim sojem i kombinacijom virusa.

Simptomi mladih pacijenata

Profesorka je navela da su u KBC "Dr Dragiša Mišović" u najvećem broju smešteni adolescenti, ali da ima i malih beba koje su uvek enigma i ne mogu se prepustiti kućnom lečenju. Objasnila je i kakvu kliničku sliku imaju njihovi pacijenti.

- Temperatura koja traje više od pet dana, nekada i visoka, 39 do 40, a koju je jako teško smiriti i normalizovati. Kašalj, suv, na početku deluje kao da to nije neki strašan i problematičan kašalj, ali se pojačava pa ih uznemirava u dnevnim aktivnostima u snu. Jedan broj tih adolescenata se žali na osećaj otežanog disanja, imaju neko stezanje u grudima, imaju propratni respiratorni simptom koji je uvek znak već malo odmakle kliničke slike - istakla je Zorica Živković.

Dodala je da deca dobro reaguju na terapiju i da smatra da mogu da budu zadovoljni kako teku terapijske procedure koje se sprovode u KBC "Dr Dragiša Mišović". Naglašava da se primenjuje terapija za odrasle koja je prilagođena deci.

- Za sada, osim kiseonične potpore, koja im je potrebna, mislim da ostalu terapiju sasvim dobro podnose. Sa kiseonikom je nekada dobro, pa nekad nije, imamo dane kada osciliraju, to je dosta neobično - rekla je profesorka Živković.

Istakla je da je najmlađi pacijent dete staro osam dana koje je sinoć primljeno u bolnicu u kojoj se leči 25 adolescenata i dece. Najviše je onih koji su stari između 14 i 18 godina.

- Za tu dečicu koja su sasvim mlada, mala, nije toliko teška klinička slika kad biste uzeli u obzir ovakve parametre ili ovakve simptome koje sam već nabrojala, ali naprosto se sa takvom dečicom ne zna, jer i bez temperature mogu da imaju sistemsku infekciju. Na virus mogu da reaguju potpuno sistemski, znači tim septičnim stanjem, a za nas je to onda zapravo razlog da se deca opserviraju, prate i da reagujemo kad god treba - kazala je Zorica Živković.

"Faktor rizika kod mladih je gojaznost"

U najkritičnijem stanju je pacijent star 15 godina koji ima obostranu upalu pluća. Profesorka Živković je navela da je teško govoriti o statistici, ali je istakla da se primećuje da je faktor rizika kod mladih gojaznost.

- To nas je dosta iznenadilo u ova poslednja dva meseca. Najveći broj, ako mogu da kažem, sigurno 90 posto tih mladih je sa telesnom težinom mnogo iznad njihovih optimalnih vrednosti i to im je nešto što ugrožava, kako respiratornu, tako i kardijalnu funkciju, odnosno očigledno da postoji razlog za njihov imunološki problem, odnosno debakl koji ova infekcija koronavirusom izaziva - navela je profesorka Živković.

Osim toga, navela je da su među pacijentima i deca koja imaju dijabetes i kod kojih se teško kontrolišu vrednosti šećera. Dešava se da i kod onih koji nemaju nestabilan oblik dijabetesa dođe do nestabilnih faza kada se spoji sa infekcijom.

"Nismo imali potrebe da koristimo invanzivne metode"

Govoreći o kiseoničnoj terapiji, Zorica Živković je rekla da deca i adolescenti za sada zadovoljavaju svoje potrebe za kiseonikom normalnom primenom i da za sada nisu imali potrebe da koriste invanzivne metode, što je, kako je navela, dobro.

Istakla je da deci koja se leče od kovida nije lako i da je vrlo često u pitanju porodična infekcija, odnosno da je u kući još neko bolestan i da se neko od njih hospitalizuje u drugoj ustanovi.

- Deca su prilično, bez obzira na njihov uzrast, razumnost, mogućnost da razgovaramo i da im nešto objasnimo, uplašena, imaju taj osećaj nesigurnosti, straha od nečeg nepoznatog, nemaju u sebi one najbliže koji mogu da im nešto pomognu i kažu. Imali smo takve situacije gde su deca prilično uznemirena, a mi sad treba da procenimo koliko je to zbog njihovog organskog, fizičkog stanja, a koliko zbog mentalnog - kazala je profesorka Živković.

"Deci uopšte nije lako"

Dodala je da su u bolnici prisutni i pojedini roditelji, naročito dece koja imaju druge hronične bolesti i smatra da deci uopšte nije lako.

- Izvučeni iz, na primer, svoje porodice, iz školskog miljea već ko zna koliko dugo, potpuno se osećaju nesnađeni. To su osobe koje još nisu pronašle svoje mesto, ni gde se nalaze, ni šta im se dešava, a onda ih odjednom stavite u tako jedan potpuno izmenjeni status i ne znaju čemu da se nadaju, ni koliko će ostati - istakla je Zorica Živković.

Navela je primer jednog 17-godišnjaka koji je bio smešten u KBC "Dr Dragiša Mišović".

- On kaže meni u viziti, "pa ne znam, juče su mi rekli danas ću kući, danas Vi kažete neću kući, zna li se ovde šta se dešava". On samo od nas dobija informaciju, mi prema svojim nalazima, proceduri, pregledamo, vidimo da li može da ide kući ili ne, pa onda mu tako i kažemo. On je bio prilično uznemiren. To stvarno nije prijatno - naglasila je profesorka.

Zorica Živković je istakla da nije za to da se osuđuju mladi ljudi koji odlaze na žurke i masovna okupljanja i da vidi da je stvarno teško da se oni sada "potpuno stisnu" i da se pretvore u neku statičnu nepokretnu masu.

- Moraju imati takve svoje ventile, ali je izvesno i da nisu rešenje baš toliko masovna okupljanja. Na otvorenom jeste nešto malo bolje nego na zatvorenom, ali ja mislim da se ipak možemo nadati da ovo krene malo nizbrdo i da se cela ta naša borba pokaže uspešnom i završi do leta, sigurno je da će im biti lakše i skloni su da zaboravljaju takve stvari. Nisu zlopamtila pa se nadam da će ih i ovo proći - kazala je profesorka Živković.

(Kurir.rs/RTS)