Kako će ih sad osuditi, četvrt veka od zločina, kad ih te 1996. godine, kad su ih i pohvatali, nisu? Gledala sam svojim očima. Naser Orić pije kafu u našim Milićima i sedi sa Srbima u kafiću. A ono što posle ostade od mog Nikole je strahota. Valjda je moj muž zaslužio da nevin umre jer je koji mesec posle rata pošao u šumu da seče drva.

Iz naše kuće su 2. maja te 1996. krenula sva četvorica nesrećnika, pravo u smrt, Đorđe Petrović, Momčilo Ristaković, Vlajko Zekić i Nikola... Našli ih pet dana kasnije, bez glava i nogu, posečene motornim testerama.

Ovako u potresnoj ispovesti govori Zora, udovica Nikole Modrakovića, žrtve najmonstruoznijeg zločina srebreničkih muslimana koji se dogodio pet meseca nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma usred srebreničkih šuma.

Zoru kaže da je čula da se priča kako su neki od zločinaca koji su masakrirali srpske drvoseče nedavno opet uhapšeni. Dodaje da ne zna da li da saopšti sinovima, danas ljudima od 40 i 36 godina, da se neko setio da pita za pravdu zbog smrti njihovog oca. Zbunjena i uplašena strahuje da i njoj glava može da leti.

- Naseru niko ništa ne može - kaže Zora i dodaje da "Orić za pare može da kupi pravdu".

U pravdu ne veruje ni supruga ubijenog Đorđa. Ljubisava Petrović, udovica nekadašnjeg vozača "Boksita", još živi u Milićima. Na groblju je za zadušnice, na muževljev rođendan, na dan njihovog venčanja...

- Kod nas je stanovao i Vlajko Zekić, izbegao iz Sarajeva, koji je ubijen sa mojim Đorđem. Krenuli su kombijem zajedno u šumu, a Zekić, kako se sećam, bio je posebno raspoložen jer su išli da biraju građu za kuću koju je hteo da pravi. Nestanak sam prijavila iste noći 2. maja 1996. policiji i išla posle pet dana u šumu da ih tražim. Kad su mi 7. maja javili šta su našli, svet mi se srušio. Pored njihovih spaljenih ostataka pronađen je i sat Đorđa Petrovića. Stao u 12.30...

Izvor iz bosanskohercegovačke policijske agencije (SIPA) otkriva da su 25. novembra prošle godine pripadnici ove službe ponovo uhapsili Nedžada Hasića, koji je sa Ahmom Harbašom, Samirom Avdićem, Behudinom Husićem, Muharemom Hasićem, Vahdetom Avdićem i Enverom Harbašom u maju 1996. ubio i izmasakrirao srpske drvoseče u mestu Krušev do, iznad Milića.

Način na koji su svirepo ubijeni ovi Srbi - ledi krv u žilama:

- Postoje video-trake na kojima dvojica od trojice glavnosumnjičenih pričaju da su pekli srpske drvoseče - kaže izvor iz policije i podseća da je čuveni patolog dr Zoran Stanković na prvostepenom suđenju u Bijeljini izneo detalje patoloških nalaza.

Srbi pobijeni do poslednjeg

Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, kaže da bi danas bilo sramotno postaviti pitanje koliko je osoba srpske nacionalnosti u Srebrenici ubijeno:

- To ništa ne znači kad na Petrovdan 1995. tamo više nije bilo živih. Ubijeni su svi do kojih su došli muslimanski noževi. Prema popisu iz aprila 1991. godine u gradu je evidentirano 1.632 stanovnika srpske nacionalnosti. Njima treba dodati i srpske zatvorenike dovedene u Srebrenicu 28. januara 1993. sa područja Cerske.

Stanković kaže da se svega dobro seća:

- Tela su bila spaljena i našli smo delimične ostatke samo dva čoveka. Obojici su noge i ruke bile posečene motornom testerom u potkolenicima i nadlakticama, kao i glave. Na suđenju u Bijeljini se čulo da se tako sprema "bosansko jagnje za ražanj"?! Ne mogu da kažem da su ove nesretnike jeli, ne znam.

Operativac SIPA, koji insistira da mu se ne pominje ime, podseća da je još 1996. u policiji Zvornika utvrđeno da su strašni zločin počinili Harbaš, Nedžad Hasić i Husić, a da su ostali bili pomagači. Grupi se sudilo u Bijeljini i presuđeno im je "do 20 godina zatvora", da bi potom bili prebačeni u Tuzlu, odakle su posle nekoliko meseci - pušteni. Pre puštanja na slobodu, krajem te godine, lično ih je, tvrdi sagovornik, posetio Alija Izetbegović, general Rasim Delić i delegacija SDA...

Naleteli na Amerikance

Grupa Avde Harbaša 11. maja 1996, svega nekoliko dana nakon monstruoznog zločina, naletela je na patrolu američkog kontingenta Sfora na putu kod Crnog vrha. Amerikanci su tada pozvali teritorijalno nadležni MUP Zvornik pa se ova sedmorka našla u rukama MUP RS. Iste noći u gradić na Drini je došao veliki broj međunarodnih snaga u BiH.

"Oružana kriza" sa Sforom trajala je danima, a oklopnjaci međunarodnih snaga su bili parkirani na svakom koraku u Zvorniku. Sa međunarodnom vojskom u Zvornik su stigli predstavnici humanitarnih organizacija...

Hasić je krajem prošle godine ponovo uhapšen u mestu Tinja Donja kod Srebrenika. Pre nego što će mu po dojavi biti stavljene lisice na ruke radio je kao fasader po kućama u Podrinju. Navodno se nije libio da priča o "ratnim junaštvima koje je činio". U kući gde je uhapšen otkriven je arsenal oružja.

Glavnoosumnjičeni za ovaj strašni zločin Harbaš nalazi se u Luganu, odakle, se s vremena na vreme oglašava za medije u Federaciji BiH. Nedavno mu se u Švajcarskoj pridružio i Samir Avdić, jedini koji je odrobijao za ovaj zločin kod Milića. Poznat je i kao zaštićeni svedok srpskog tužilaštva za ratne zločine u slučaju zločina Nasera Orića u Zalazju. Iskaz je u poslednjem trenutku promenio pa je "dobio otpust iz Programa zaštićenih svedoka".

Pored njih dvojice i preostali dželati žive život na slobodi!

(Kurir.rs/Novosti)