OGI (6) NE MOŽE DA DRŽI GLAVU, KORISTI RUKE I GOVORI: Dečak nikad nije prespavao celu noć, TREBA MU POMOĆ DA ŽIVI!
Ogi nije poput svojih vršnjaka. Na oset bilo koje emocije ovaj dečak se potpuno zgrči...
- Nemoć kada ne možeš da pomogneš svom detetu je najgora stvar na svetu koju možete da osetite. Koliko puta mi je prošlo kroz glavu - da li će se ikada oženiti, da li će ikada stati na svoje noge, da li će ga maltretirati u školi, da li će moje dete ikada imati normalan život? Da li ću ikada iz njegovih usta čuti "mama"... - ovim rečima započinje svoju priču Marija Rogović, majka šestogodišnjeg dečaka Ognjena, koji boluje od celebralne paralize.
Ognjen je na porođaju dobio sepsu, imao je izliv krvi na mozak, reanimiran je odmah po rođenju, što znači da je praktično rođen - mrtav. To je bio početak stravičnih problema za ovog mališana i njegovu porodicu. Ipak, Ognjen je odlučio da živi, a njegovi roditelji se već tri i po godine trude da njihov sin ima detinjstvo poput svojih vršnjaka. Na tom putu stoji bezbroj prepreka, ali ljubav prema hrabrom mališanu, Mariju i njenog supruga gura napred i ne dozvoljava im da posustanu.
Prema Marijinim rečima, čitava trudnoća tekla je normalno, sve do porođaja.
- Laički rečeno, moj Ogi je doživeo šlog. Trebala sam da budem porođena carskim rezom, ali iz nekog razloga nije bilo tako. Ogi je ostao bez kiseonika, bila mu je zelena plodna voda i u celom tom procesu dobio je sepsu i oštećenje mozga koji su uzrokovali cerebralnu paralizu.
Maleni je zajedno sa mamom proveo 22 dana u bolnici. Nakon toga utvrđena je hipoksična ishemijska encefalopatija, iliti šlog. Ogiju nijedna motorna funkcija koju bi trebao da ima, ne radi, jer njegov mozak te funkcije ne može da procesuira.
Ovaj dečak još uvek ne sedi samostalno, ne koristi ruke, ne drži glavu i ne govori. Ima izuzetno jak spazam u rukama, nogama, vilici i zaostaje u psihomotornom razvoju.
- Ogijev spazam u vilici je toliko jak da krcka sebi zube. On na bilo koju emociju reaguje tako što se sav stegne. Oštećenje mozga je uticalo na njegov motorički i psihomotorni razvoj i ne može da sedi sam, ne drži glavu, ne ume da žvaće... Ume da guta, ali sve mu ispada, jer nije još savladao. Sad se borimo da nauči da žvaće. Na vežbama na koje ide ustanovljeno je da je desna ruka počela da mu se skraćuje i da je mršavija. To je zato što je spazam u toj ruci toliko jak da cirkulacija uopšte ne dolazi do nje. Skoro su mu uvedeni lekovi, dijazepam i vitamin D6 da bi se opustio.
Ognjen nije poput ostale dece. Na oset bilo koje emocije ovaj dečak se potpuno zgrči. Noću jedva da spava, a prema Marijinim rečima, za svoje tri i po godine, nikada nije mirno prespavao celu noć.
- Ogi ima tendecije za napade epilepsije. Još uvek ih nije dobio, ali oštećenje mozga koje ima ukazuje na to da ima velike šanse za epi napad. I u toku noći se grči i steže, ujeda se za jezik i usta, krvari. Jednostavno, ne može da se opusti. Jako je mršav, ima svega deset kilograma, zato što ne može normalno da jede - priča ova očajna majka.
Ognjenovi roditelji se od samog početka bore kako bi njhov sin uspeo da ima normalan dečiji život, ali opaka bolest koja je zadesila mališana, konstantno im zadaje nove udarce!
Dečak ništa ne može sam, te je uvek potrebno da neko bude s njim. Za Ognjenovo lečenje, rehabilitacije i operacije potrebna je velika suma novca, koju porodica više nije u mogućnosti da priušti.
- Borimo se koliko možemo. Ja sada više ne mogu mnogo ni da budem sa Ogijem, jer je država donela zakon po kom moram da izaberem. Ili da on prima tuđu negu i pomoć ili da se ja vratim na posao. Ne može i jedno i drugo, pošto imam bolovanje za njega do pete godine. Nemo ni opciju da ga damo u vrtić, jer bi trebalo da ima ličnog asistenta s obzirom da je sto posto invalid, a za asistenta postoji i određena lista čekanja. Možemo sami da platimo ličnog asistenta, koji košta 33 hiljade dinara mesečno, ali to premašuje 27 hiljada, koliko Ogi prima tuđu negu i pomoć. Manje više nemamo nikakvih opcija. Tako da, ja moram da se vratim na posao kako bi on mogao da nastavi da prima pomoć. Ognjen još uvek koristi pelene, različite vrste suplemenata i vitamina, lekove... Zato smo i prinuđeni da tražimo pomoć, jer nismo u stanju da sve sami isfinansiramo. Moja mama je otišla u inostranstvo da radi sa svojih 56 godina, da bi nam pomogla. Otišla je samo zbog Ognjena, jer mi nemamo više odakle da plaćamo sve - priča nam Ognjenova majka dok joj suze teku niz lice.
- Prvi put pre nekoliko dana na vežbama sam primetila da je moj sin podigao svoju levu ruku i pogledao u nju. To je bio prvi put da je on postao svestan svojih udova, što se nikada nije desilo za sve ove godine. Vežbice na koje ide koštaju 800 evra mesečno i to je ono najosnovnije na šta mora da ide, da mu se ne bi skratili ligamenti i da bi ostao funkcionalan. Jer, on naglo raste kao i ostala deca, ali ne koristi svoje mišiće i ligamente.
Ognjenov opravak trajaće čitav život. Kako nam je Marija objasnila, postoji intervencija, koja bi dečaku pomogla u vezi spazama koji mu onemogućavaju osnovno funcionisanje.
Naime, doktor Šišov iz Rusije, može pomoći Ognjenu, a prema Marijinim rečima, on bi trebalo da uskoro dođe u Srbiju. Šišov je izmislio intervenciju koja se zove parcijalna fibrotomija. Pomoću te operacije zasecaju se mišići zahvaćeni spazmom koji onemogućava dotok krvi i razvoj tih mišića.
- Još uvek ne znamo koliko bi takva vrste operacije koštala u Rusiji, ali intervencija može da se odradi i u Ćupriji, jer je Šišov podučavao lekare tamo. Pominje se cena od oko 350.000 dinara po operaciji, a potrebne su četiri takve operacije godišnje. Ako bi se obezbedili adekvatni uslovi, Ogija bi Šišov mogao da operiše ovde. To je čovekova dobra volja, kako bi smanjio troškove roditeljima - objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Lekari iz Turske su odbili Ognjena zbog oštećenja mozga. Rekli su da ne smeju ništa da urade i da imamo opciju da ga vodimo na lasersku operaciju mozga, nakon koje će se, ili oporavi potpuno ili biti biljka ceo život. To sam odbila - kaže Marija.
Ova hrabra majka, izašla je u javnost i tražila pomoć za svoje dete. Bol i nemoć opsedaju je neprestano, ali svesna je da predaje nema.
- Moramo da se borimo. Plačem da me Ognjen ne vidi, plačemo suprug i ja zajedno... Šta da vam kažem, primorani smo da na ovaj način lečimo našeg sina. Hvala svim ljudima koji pomažu Ogijevom napretku - završava Marija.
Ovim putem i naš portal poziva sve ljude dobre volje da pomognu Ognjenu tako što će upisati 574 i poslati SMS na 3030 ili uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.
Takođe, uplate možete vršiti i putem PayPal: maramarijaristic@gmail.com
Pomozimo Ogiju da pobedi cerebralnu paralizu i da se raduju životu i igri kao i ostala deca. Ovaj mališan zaslužuje pomoć svih nas, pokažimo još jednom da ljudskost i dobrota nikada ne umiru!
(Kurir.rs / M. Božinović)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore