Kako do sigurnijih i funkcionalnijih gradova? Dr Vladimir Cizelj i VLATACOM razvijaju inovativne tehnologije.

Koje su to inovacije koje će omogućiti lakši i sigurniji život u gradu

Gradovi u kojima živimo često nam se čine nedovoljno funkcionalnim, pa čak i prilično napornim za život zbog stvaranja nepotrebnih gužvi u saobraćaju, potrage za parkingom i gubljenjem vremena od kuće do radnog mesta i obrnuto. Postoje li neka inovativna rešenja koja bi mogla život u gradu učiniti lakšim?

Osim toga, često se postavlja pitanje kako bi naši gradovi mogli biti bezbedniji. Dr Vladimir Cizelj je na prvom privatnom razvojno-istraživačkom institutu VLATACOM sa svojim timom stručnjaka primenio nauku i tehnologiju da bi se dobila razna korisna rešenja koja su objedinjena jednim pojmom - pametan grad.

Pametni gradovi su digitalizovane platforme koje već godinama postoje u svetu i pokazale su se kao veoma efikasno rešenje - obuhvataju razne segmente kao što su saobraćaj, parking, javne i komunalne službe, bezbednost građana, arhitektura, transport itd.

Kako funkcionišu pametni gradovi?

U pametnim gradovima najveća vrednost koja postoji jeste - podatak. Podaci se prikupljaju i njihovom analizom dobija se takav rezultat da službe rade efikasnije. Saobraćajnice, javni prevoz, institucije pa i sami građani - svi su umreženi i svi razmenjuju te podatke.

Institut VLATACOM na čelu sa Vladimirom Cizeljem nudi rešenja za kontrolu saobraćaja preko glavnog kontrolnog centra koji reguliše rad semafora, pokazuje najkraću rutu u slučaju intervencija i prolaska vozila sa prioritetom i bavi se planiranjem parkinga. Zahvaljujući posmatranju i uočavanju ponašanja građana i vozila na ulicama grada, sistem “uči” i otklanja greške. Pomoću ovog sistema izbegavaju se zagušenja u saobraćaju, a što je veoma važno - posebni senzori detektuju zagađenje pa se ovakvim rešenjima ide ne samo ka efikasnijim gradovima nego i ka ekološkim gradovima zdravijim za život.

Automatsko čitanje tablica smanjuje broj prekršaja

Sa instituta dr Vladimira Cizelja dolaze nam i uređaji pomoću kojih lice koje počini prekršaj u saobraćaju ne može ostati neidentifikovano i nekažnjeno.

To su statični i prenosni uređaji vANPR i vMANPR koji rade na principu algoritma optičkog prepoznavanja karaktera. Tačnije i brže od bilo kojeg policijskog službenika, tehnologija najnovije generacije prepoznaje registarske tablice u bilo koje doba dana i noći. Na taj način mogu se identifikovati vozila koja prolaze kroz crveno svetlo, koja ne poštuju ograničenje brzine, lica za kojima traga policija, lica koja nisu platila kaznu itd.

Inteligentni sistem posmatra, analizira i rešava problem

Institut VLATACOM koji je osnovao i kojim rukovodi dr Vladimir Cizelj odlikuje višegodišnji rad i iskustvo u oblasti integracije multisenzorskih rešenja, kriptografije i biometrije, obrade pametnih signala slika i radio-talasa, zaštite sigurnosno-kritičnih sredstava i sistema, kao i drugih tehnoloških oblasti.

Jedno od izuzetno uspešnih rešenja poteklih sa ovog domaćeg instituta je i sistem ORAO. Skraćeno od Observe (nadgledati), Recognize (uočiti), Analyze (analizirati), Operate (rešavati problem) sistem ORAO objedinjuje CCTV nadzor, radare, inteligentne optičke sisteme i senzore koji detektuju pokret. Zahvaljujući ovom sistemu instituta VLATACOM rano se detektuje mesto i tip incidenta, pa se odmah nakon alarmiranja blagovremeno rešava problem. Vreme delovanja se sve više skraćuje zahvaljujući znanju koje se dobija iz prikupljenih podataka.

Može li i Beograd biti pametan grad?

Kako je istakao dr Vladimir Cizelj, ovakva platforma bi mogla biti primenjiva i u prestonici Srbije s obzirom da je to poželjno i potpuno moguće sa postojećom infrastrukturom i sve većim brojem automobila na ulicama Beograda. Postavlja se samo pitanje da li postoji volja da se pređe na savremena i inteligentna rešenja i da se taj projekat poveri domaćim stručnjacima.

Kako gradska populacija osetno raste, sve je veća potreba za ovakvim inovativnim rešenjima. Umrežavanje, komunikacija, monitoring, pametno mapiranje i aktivno učešće svih stanovnika pametnog grada u funkcionisanju urbane celine doprinelo bi i uštedi mnogih resursa.

Svetla budućnost pametnih gradova

Platforma pametnog grada donela bi razne pogodnosti kao što su parking mesto koje “rezervišemo” na klik, pametno odnošenje smeća kada se senzori oglase, pametna rasveta kojom se upravlja po potrebi, sprečavanje bezbednosnih pretnji, smanjenje saobraćajne gužve na minimum…

Gradovi koji su već primenili ovakve inovacije za lakši i bezbedniji život su Seul, Kopenhagen, Singapur, Oslo, Amsterdam, Njujork, London… Sve više gradova u svetu opredeljuje se za pametna rešenja i prelazak na održiviji, štedljiviji i režim funkcionisanja koji manje šteti životnoj sredini.

Dr Vladimir Cizelj je dobitnik prestižnog priznanja Kapetan Miša Anastasijević za poslovnu viziju u prethodnoj godini, a institut VLATACOM je ovenčan mnogim međunarodno priznatim nagradama za kvalitet i stoji iza mnogobrojnih projekata uspešno implementiranih u zemljama Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike.