NIJE MOGAO NA NOGE, PADAO JE! Ispovest majke čije dete ima koronu, britanski soj mnogo više napada decu, i bebe su u opasnosti

Zbog mutiranog britanskog soja korona virusa u Srbiji je udvostručen broj zaražene dece. Najmlađi pacijent je beba od svega devet dana, dok je na kiseoniku dečak od svega 15 godina, kaže dr Olivera Ostojić, načelnika dečje kovid bolnice pri Kliničko-bolničkog centru "Dr Dragiša Mišović".

S najmlađima su u bolnici njihove majke, koje su takođe zaražene.

- Najteže je kada se na pola lečenja majci zakomplikuje stanje i ona mora da pređe na odeljenje za odrasle. Ta odvajanja majki i dece nisu nimalo prijatna, svi plaču. Pogotovo kada su deca malo veća i svesnija. Nekako se snađemo za dan-dva, objasnimo im. Pa onda dođe tata, tetka, baka ili neko koga dete zna da mu olakša lečenje - kaže lekarka.

Među obolelom decom je i šestogodišnji Balša iz Beograda. Zarazio se u vrtiću, a prema rečima njegove majke Bojane, ni sanjala nije da će tako "nagrabusiti" od korone.

- Bio je potpuno zdrav. Odjednom nije mogao na noge, krene do toaleta i padne. Njemu su visile ruke i noge koliko nije imao snage, nikada svoje dete nisam videla u takvom stanju. Bilo je strašno. Otišli smo kod doktora i imali šta da čujemo. Bio je pozitivan na koronu. E, tada me je obuzeo strah - kaže Bojana, koja se i sama zarazila boraveći uz svog sina.

Posle sedam dana provedenih u bolnici, Balša će uskoro kući.

- Bilo mi je dobro u bolnici, nisam se uplašio. Nije mi se svidelo kad su mi vadili krv iz prsta i kada su mi stalno nešto davali kroz iglu na ruci. Zato sam na poklon dobio dinosaurusa kojeg sam oduvek želeo - priča Balša.

Pored lekara i sestara u bolnici, o deci vode računa i vaspitačice i nastavnici. Jedna od njih je i Zorica Keleman, koja brine o predškolskoj deci.

- Teško je raditi u ovoj opremi, skafander, nosimo duple maske, rukavice, vizir. Malo je teže u takvim okolnostima pričati, raditi i zabaviti se sa decom. Jer, zbog njih smo tu. Plan je prilagođen uzrastima, pa dok se s najmlađima igramo, slažemo kocke i vežbamo motoriku, sa predškolcima pišemo, crtamo, rešavamo zadatke, igramo društvene igre. Ali, najbitnije od svega, razgovaramo i decom i s mamama jer je u ovakvim trenucima veoma bitno i psihičko stanje. Tu smo da ih podržimo i utešimo - objašnjava vaspitačica Zorica iz Predškolske ustanove "Savski venac".

Među obolelim mališanima ima i onih koji već uveliko idu u školu, pa je važno da redovno prelaze gradivo iz srpskog jezika, matematike, prirode i društva. To sve rade sa učiteljicom Biljanom Drobnjak iz Osnovne škole "Dr Dragan Hercog".

- Ovaj posao radim već 25 godina, ali u ovakvim uslovima do sada nismo radili. Najvažnije je da se prvo upoznamo i da nam deca veruju. Da se oslobode straha od korona virusa, od bolnice, od naše opreme. Posle je sve lakše. Obrađujemo gradivo od prvog do četvrtog razreda i radimo po planu i programu kao u školi. Bitno nam je da deca sve nadoknade i kada ozdrave, u pravu školu pođu spremni. Što se dece starijih razreda tiče, oni nastavu prate preko Skajpa ili Vajbera - otkriva učiteljica.

Na pitanje šta deca najviše vole kada dođe vreme za nastavu, kroz smeh odgovara:

- Ocene, definitivno. Uglavnom su vredni, slušaju i sve žele da urade što im tražim. Ali na kraju našeg mini-časa najbitnija im je ocena. Još ako bi mogla biti petica, njihovoj sreći nema kraja.

U bolnici sa osmogodišnjom Anđelom je i njena majka Marija iz Gornjeg Milanovca.

- Zaražena mi je i starija ćerka Kristina od 16 godina, ali ona je u kućnoj izolaciji. Nas dve smo morale u bolnicu, jer Anđela ima deformitet kičme, pa joj to dodatno otežava iskašljavanje i disanje. Ali, biće ona dobro i brzo ćemo mi kući - kaže Marija.

Ona je posebno apelovala na odrasle da je potrebna vakcinacija kako bi zaštitili najmlađe.

- Našalost, malu decu ne možemo da zašitimo od korone, niti da ih u potpunosti sačuvamo, jer se mi krećemo, idemo na posao, zarazimo se... Zato je mnogo važno da se odrasli vakcinišu i da tako zaštitimo decu kako ne bismo dolazili u ovakve situacije.

(Kurir.rs/Informer)