NEOBIČNA SLUČAJNA PRIČA MUŠKARCA IZ BEOGRADA KOJA ĆE SVE RAZNEŽITI Upoznao je siromašnu staricu koja je samo htela društvo za kafu

Tužna priča ove starice raznežila je muškarca koji je svoje iskustvo morao da podeli na sajtu "Redit", a zasigurno je da će mnogima naterati suze na oči.

"Ja i žena tu kraj auta, ništa unaokolo, samo jedna kućica, i baka neka pored jedne ovce malo dalje u dvorištu. Moja žena žedna, nema okolo ni prodavnice, ničega, pa odlučimo da odemo do starije gospođe i pitamo je za čašu vode. Primi nas žena pristojno, pita šta nas je zadesilo, ja objasnim, kaže ona da uđemo i popijemo kaficu dok čekamo. Videvši da baš živi siromašno i skromno, ponavljao sam sto puta: "Neka, neka, nećemo, sad će prijatelj", jer računam da možda i nema za tu kafu, a njoj treba svakako više nego meni i mojoj ženi. Ali navalila baka i ne pušta nas dok ne popijemo. Pozvala nas u kućicu (koja je inače od trske i blata (valjda), kao one stare što su ljudi pre gradili) i skuvala kafu. Mi pijemo, ona sa nama a usput uzela i da jede, jer kako kaže, nije stigla pre zbog obaveza oko kuće, pa uz izvinjenje i ponudu da i mi jedemo sa njom, poče da priča sa nama", piše korisnik.

"Pošto mi je bilo glupo da je pitam kako živi jer vidim da joj je teško, upitah je da l’ živi sama i je l’ je posećuje porodica. Tek nakon što sam to izgovorio sam skužio da je zapravo to još gluplje i da nisam trebao pitati tako nešto. Međutim, priča me je potresla. Bakica, od nekih 70-80 godina, počinje priču sa blagim osmehom, kao da se priseća nekih lepih momenata iz života. Pogrešio sam. Kaže da se rodila u istoj kući u kojoj smo i mi u tom trenutku sedeli. Rođena je kao srednje dete, sa mladjom sestrom i starijim bratom. Kaže da joj je otac ranjen u Kolubarskoj bici, vraćen kući, ali ubrzo nakon dolaska preminuo. Mlađa sestra kaže umrla kao dete od neke bolesti, koju ona nije znala da nam objasni, a brat samo par godina posle od tifusa. Odgajala ju je majka", pričala im je baka.

"Kada se udala, otišla je živeti sa mužem, koji je samo par meseci nakon toga, 70ih godina otišao raditi u Irak, kao i mnogi drugi Jugosloveni u to vreme, po njenim rečima. Kaže gradio se Irak kao Pariz. Ali i tada je doživela nesreću jer joj je muž pao sa skele i poginuo na licu mesta. Zbog nekih komplikacija nikada nije dobila njegovo telo pa je, kaže, u grob iza kuće, malo iznad u dvorištu, stavila njegove stvari i po koju njegovu sliku. Decu nisu imali, niti je ona našla drugog muža, jer pominje da bi ljubav prema drugom bila "prazna k’o ova flaša", gledajući u praznu, staru, flašu soka", piše na Reditu.

"Meni i ženi je već u tom momentu bilo neprijatno da je pitamo bilo šta drugo shvativši koliko težak život je imala, ali ona nastavi dalje. Reče da se teško živi i da uz malu penziju može da priušti samo toliko, dovoljno da preživi i da nahrani Milu (njenu ovčicu) i Mikicu (kozu), kao i kokoške. Pitam je da l’ joj država pomaže, na šta samo odmahnu rukom i reče da je jednom "neka žena, fino obučena, koja je došla da joj popiše stvari jer nije imala para za"... nešto (nisam uspeo pokupiti iz priče), rekla: "Da Bog da ti umrla da ti ne moram dolaziti ovde za džabe kad nemaš ništa što mogu popisati". Iz cele priče sam pokupio da je u pitanju bio javni (ili privatni) izvršitelj, verovatno u vezi neplaćenih računa kablovske možda ili nečega sličnog", piše muškarac.

"Videvši u kakvim uslovima živi, zarđali metalni tanjir iz kog jede i u kom podrgeva neku čorbu, popucale zidove i slično, krenuvši prema autu, izvadih iz džepa dve hiljade, koliko sam imao u tom momentu i ponudih joj da uzme, kad već nisam imao više kod sebe. Baka mi skloni ruku i reče: "Sinko, kad bi davao tako svakome ko živi kao i ja, bankrotirao bi, a ja ne zaslužujem ništa više od njih". Ali uz moj konstantni pritisak da prihvati novac, pa makar za tu kafu, baka uze ali nas uslovi da dođemo bar još nekad, bar da popijemo kafu sa njom, kako ona kaže, dok je još živa", piše u objavi.

"Juče, ja i žena sa ćerkom (koja je nakon naše priče baš htela da upozna baku) smo kupili i odneli baki nekih osnovnih stvari, hrane, higijenskih proizvoda i ostavili još koji dinar da ima, a ona, u suzama radosnicama nama pruži kesu sa dvadesetak jaja i flašu kozjeg mleka. Malo smo posedeli, ali zbog mog posla nismo mogli da se zadržavamo, pa smo krenuli ubrzo nazad za Valjevo. Rekli smo da ćemo je opet posetiti, i čim budem imao vremena, i malo više novca, ponovo krećem na put da posetim baka Anku, i da popijem kaficu sa njom i slušam njene priče", piše korisnik.

"Ako možete i ako ste u situaciji, nemojte samo kukati na to da smo mi loši ljudi i samo gledamo sebe (kao i ja što sam radio uostalom). Izađite, obiđite sela i gradove, pričajte sa ljudima, i ako možete pomozite svakome. Ne znam da li će vam Bog to ikada vratiti, ali znam zasigurno da ćete nekome učiniti život koliko toliko boljim", zaključio je muškarac.

(Kurir.rs/Reddit)