Privrednici koji nabave energetski efikasnu opremu ili koriste reciklirane materijale imaće specijalne programe finansiranja, poručeno je na konferenciji koju je organizovala „Adrija medija grupa“

Zakonodavni okvir, finansijski sistem, ljudski resursi i digitalizacija ključni su činioci za razvoj zelene i cirkularne ekonomije i infrastrukture, a privrednici koji nabave energetski efikasnu opremu ili koriste reciklirane materijale imaće specijalne programe finansiranja, poručili su učesnici treće onlajn konferencije ovogodišnjeg Re-set samita.

Značaj ulaganja

Jučerašnjom konferencijom sa temom „Osnovna infrastruktura za sve, ali na koji način“ završena je prva nedelja Re-set samita, koji organizuje „Adrija medija grupa“.

Na prvom panelu ovog onlajn skupa, koji je nosio naziv „Javna ulaganja u zelenu infrastrukturu - javno dobro“, učesnici su istakli ključne elemente koji su neophodni da bi se srpska ekonomija dalje razvijala i rasla na ekološkim osnovama.

- Cilj ovog panela je bio da istaknemo značaj ulaganja u zelenu infrastrukturu, koja ne štiti samo prirodni kapital koji je izuzetno važan već je i korak ka pametnom, održivom i inkluzivnom rastu i razvoju - sumirao je glavne poruke moderator konferencije Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS.

Savetnik za strana ulaganja u kabinetu predsednika Srbije Marko Pećanac je na početku prvog panela rekao da je pre nekoliko godina uspostavljen novi model zapošljavanja zasnovan na stranim investicijama i da smo veoma brzo od zemlje u problemu postali država koja je primer u regionu.

0801-2542871-screenshot48-ff.jpg
Foto: ABC/ Mihajlo Becej

- Nema grada u Srbiji koji danas nema bar jednu fabriku. Primetili smo, međutim, da već postoji zasićenje i da će u jednom momentu svaki grad imati investitora. Šta onda? Sad ponovo imamo veliki investicioni ciklus „Srbija 2025“, koji daje zamajac u narednih godina. Ali šta posle toga? Doći će dan kada ćemo izgraditi sve puteve i obnoviti sve škole. Odgovor je u zelenoj ekonomiji. To je jedina način da nastavimo napredak koji imamo sada - rekao je Pećanac i naglasio važnost izgradnje zelene infrastrukture.

On je istakao da je zakonodavstvo prvi korak u promenama.

- Ne možemo ništa da uradimo ako nemamo zakonska rešenja. A da bismo primenili zakone EU, treba nam kvalitetan kadar koji te zakone treba da sprovodi u lokalnim samoupravama i inspekcijama - rekao je Pećanac i dodao da će ubuduće javni tenderi biti usmereni ka zelenim projektima.

Osvrnuo se i na digitalizaciju i najavio da ćemo u jednom trenutku imati i digitalnu inspekciju.

- Korist za građane od zelene ekonomije je duži, bolji i kvalitetniji život. Ovo je vek demografskog takmičenja. Važan je i regionalni aspekt. Srbija mora da bude primer za okruženje. EU podiže lestvice i od sledeće godine važiće nove takse za emitovanje ugljen-dioksida - dodao je Pećanac.

Pomoćnik ministra privrede u sektoru za privatizaciju, stečaj i industrijski razvoj Dragan Ugrčić naveo je da je jedan od ključnih ciljeva Vlade Srbije transformacija srpske privrede u cirkularnu ekonomiju.

- Dve ključne stvari su transformacija industrije i digitalizacija - rekao je on i naglasio da privreda treba da raste, a da ne zagađuje.

- Cilj cirkularne ekonomije je razvoj. Ogromni su gubici zbog tradicionalnog načina proizvodnje i kod većine privrednika ne postoji razvijena svest koliko je to loše i kako je moguće da se to efikasno unapredi - rekao je Ugrčić i dodao da će ministarstvo narednih godina raditi na osvešćivanju i edukaciji privrednika.

Naglasio je da će privrednici koji nabave energetski efikasnu opremu ili koriste reciklirane materijale imati specijalne programe finansiranja u Razvojnoj agenciji Srbije.

Čista voda za piće

Posebni savetnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dragan Jeremić rekao je da zbog grešaka iz prošlosti Srbija danas nema adekvatan sistem odbrane od poplava.

- Srbija je donela fantastičnu odluku da se u narednih nekoliko godina reši problem otpadnih voda. Oblastima oko sliva Morave čak preti opasnost da ostanu bez vode za piće - rekao je Jeremić i dodao da će u naredne dve godine biti izgrađeno više od 200 postrojenja za preradu otpadnih voda i da će to direktno osetiti više od tri miliona građana.

Investicije u ekologiju će, prema njegovim rečima, povećati BDP, a čak 60 odsto ulaganja će preko domaćih građevinskih kompanija ostati u Srbiji.

- Ključna stvar je balans između privrede i ekologije. Moraju se više kontrolisati poljoprivredni subjekti i svako od njih mora da ima postrojenje za predtretman. Mora se smanjiti negativan uticaj privrede na ekologiju - rekao je Jeremić i naglasio da susedima moramo da pokažemo ličnim primerom kako da vode više računa o životnoj sredini, jer nam otpad stiže rekama.

On je ponovio da je osnovni benefit zelene ekonomije čista voda za piće.

- Rešavamo problem otpadnih voda u desetak banja. Negde je to teško rešiti jer tokom leta bude i po 20.000 posetilaca i dođe do kolapsa. Guča je takođe tokom Sabora veliki problem. Ljudi neće da dolaze tamo gde se formiraju fekalne vode - rekao je Jeremić i naglasio da će se izgradnja infrastrukture odraziti pozitivno na turizam.

stockvectorvectorillustrationpeoplegrowplantsdoingfarmingjobwateringgatheringplantingworld1384646603.jpg
Foto: Stock

Duplo veći budžet za ekologiju

Za zelenu infrastrukturu treba 10 milijardi evra

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković naglasila je da, prema nekim procenama, za izgradnju zelene infrastrukture treba oko 10 milijardi evra.

- Vlada je to prepoznala i rebalansom je duplo povećan budžet za ekologiju i zaštitu životne sredine - rekla je ona i navela da je samo za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda potrebno nešto više od četiri milijarde evra.

Prioritet je, prema njenim rečima, i usklađivanje našeg zakonodavstva sa EU, a neophodno i obezbediti sigurnost finansiranja projekata zelene ekonomije.

Završne poruke

Za razvoj zelene, cirkularne ekonomije i infrastrukture važni su zakonodavni okvir i strategija finansiranja zelenih projekata l Taj zakonodavni okvir, kao i finansijski sistem, treba da budu efikasan pre svega u cilju predvidivog i održivog poslovanja l Važni su i ljudski resursi, njihova kompetentnost i motivisanost da budu uključeni u ove procese l Postoji čitav niz pomoćnih alata i mehanizama - od zelenih javnih nabavki preko zelenih obveznica do zelenih standarda l Cirkularnu ekonomiju podstiče i digitalizacija, koja je važna i kao podsticaj konkurentnosti privredi, ali i za rast i razvoj

Pokrećemo dijalog

Do novembra 21 konferencija

„Adrija medija grupa“ planira da do novembra održi 21 onlajn konferenciju posvećenu najvažnijim temama - ekonomiji, obrazovanju i zdravstvu. Ponovo pokrećemo dijalog o ključnim temama za zdraviju budućnost zemlje i regiona, i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.

Ekipa Kurira