300 ČUDA: Otkrivamo srpski Stounhendž kod Negotina koje čeka da se nađe na UNESCO listi

Iz epizode u epizodu gledamo neobične priče o ljudima, prirodnim pojavama i mestima, koji nisu uobičajeni, već “iskaču” iz okvira svakodnevice. Emisija “300 čuda” u novoj epizodi donosi nam priče o “srpskom Stounhendžu”, kako mnogi zovu staro groblje u selu Rajac kod Negotina i rimskim termama u prokupačkom selu Bace.

Na samom kraju čuvenih Rajačkih pivnica nalazi se jedinstveno groblje, koje čeka da se nađe na listi Svetske baštine UNESCO. Ne bez razloga, jer se na njemu nalazi 1540 spomenika visokih i do tri metra sa kamenim kapama na vrhu.

- Nije slučajnost što se na mestu gde se nalazimo završava Vinsko selo, odnosno Rajačke pivnice a počinje groblje, tu ima neke simbolike. Poslednji pozdrav pokojnika mora proći kroz Vinsko selo, kada kovčeg prolazi onda prosipaju po njemu vino. To je kultura sahranjivanja koja je doneta iz Metohije - Miroslav Karamančić

Da li se i danas poštuje ovakva kultura sahranjivanja?

- I danas se poštuje ta kultura sahranjivanja. Stari deo groblja je vrlo interesantan. Da biste ušli na listu UNESCO, mora se izvršiti eshumacija svih nadgrobnih spomenika koji su od granita. Samo se u obzir uzimaju kameni spomenici, a specifićki su zbog toga što je to isti kamen od kog je Rajačka pivnica sagrađena. Postoji tim koji detaljno istražuju ovo groblje, postoji jos 1540 spomenika koji još nisu istraženi. Kada istraže sve, reći će nam koje priče nose spomenici. - dodao je Miroslav.

- Postoji zlatno doba Rajačkih pivnica, od 1864-1900. Kada je Filoksera, bolest vinove loze uništila francusko vinogorje, oni su otkrili naše vinogorje. Onda su plaćali jedan čabar jednim zlatnikom sa likom Napoleona. To je trajalo 30ak godina, i smatra se zlatnim dobom Rajačkih pivnica - ispričao je meštanin.

Na spomenicima ima obeležja rimskih brojeva što govori da je vinsko selo postojalo još u trećem veku. Inače, na spomenicima se nalaze isključivo simboli i nijedan nema slova ni brojeve. Simboli sa ovih spomenika još uvek nisu dešifrovani, ali se radi na tome.

- Siguran sam da se u spomenicima kriju tajne naših predaka i Balkana. Gosti često ne znaju da ovo postoji, ja onda preporučim da dođu i obiđu. Nadamo se da ćemo poput Romulijane steći uslove za ulazak u listu UNESCO. Ovo je jedinstveno u svetu, stranci kada vide ovo, očaraju se. Da ne imenujem neke visoke ambasadore koji su dolazili ovde i satima se oduševljavali - rekao je Miroslav.

Spomenici su se menjali kroz vekove, njihov dizajn je išao u skladu sa vremenom kada je rađen. Ovo groblje kandidat je za ulazak na UNESCO listu svetske baštine.

-Shodno materijalnom statusu pokojnika se postavlja i nadgrobni spomenik. Spomenici su izuzetno zanimljivi, koji su rađeni od lokalnog kamena. Neki podsećaju čak na grčke stubove, baš takvi spomenici odražavaju status pokojnika. Oblik spomenika je takođe zanimljiv, on je rađen u skladu sa vremenom i statusom. Za male spomenike predpostavljamo da su namenjeni deci. Od 17 veka pa nadalje vidimo da nije bilo dozvoljeno pisati po spomenicima, tek kasnije od 19 veka se pojavljuju tekstovi na spomenicima. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se pojavljuju i novi spomenici, ljudi žele da naprave svojim precima spomenik kako bi odali počast.- rekla je Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog.

Kurir.rs/M.L.

OVDE MOŽETE PRATITI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU