VESNICI PROLEĆA KOJE NIKO NE VOLI: Toplo vreme probudilo dosadne krvopije, pojavili se prvi komarci
Toplijevreme mnogim građanima je dovelo i nezvane goste - dosadne krvopije, komarce, koji su ulazili u kuće tokom cele prošle nedelje u kasnim večernjim satima. Ispostavilo se, međutim, da sezona komaraca nije krenula, već da su se aktivirale krvopije koje su se sakrile i prezimile u unutrašnjem prostoru. Sezona se očekuje sredinom maja.
Menadžer novosadskog preduzeća "Ciklonizacija" Dario Aćimović, kaže da postoje dva razloga zašto se sada pojavljuju komarcu, a nije im sezona.
- Kada je reč o kućama i stanovima, ukoliko se u ovom periodu pojavljuju komarci, može biti reči o dva problema. Ili se radi o prezimelim formama, komarcima koji su bili negde sakriveni, pa su se sada sa povećanjem spoljašnjih temperatura aktivirali, ili je reč o mikroizvorištu urbanih komaraca u zatvorenom prostoru. To mogu biti podrumi pod vodom, septičke jame koje imaju otvore, ili burad, kofe, konzerve, stare gume ili bilo šta u čemu stoji voda - navodi Aćimović za Telegraf.rs.
Da bi se komarci pojavili u većem broju, ipak, kako objašnjava, potrebno je da se steknu različiti uslovi.
- Zavisno od vrste komaraca, za početak produkcije potrebni su različiti uslovi. Ako govorimo o urbanim komarcima, vrste kuleks (culex) potrebno je da temperatura vode u kanalu ili nekoj drugoj vodenoj površini u kojoj se legu pređe 20 stepeni Celzijusovih. To se obično dešava negde oko sredine maja meseca.
- Kada govorimo o rečnim - ruralnim (Aedes), komarcima, tu temperatura ne igra tako veliku ulogu, već početak produkcije određuje plavljenje reka, odnosno aktiviranje izliva koji su njihova izvorišta. To dakle zavisi od vodostaja reka, a u ovom momentu Dunav i druge velike reke na našem području su na niskim vodostajima - objasnio je Aćimović.
Komarci su, inače, insekti, koji prenose virus Zapadnog nila. Prošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležila nijedan slučaj ove groznice kod ljudi, iako su komarci zaraženi Zapadnim nilom bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba.
Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".
Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).
Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.
Kurir.rs/Telegraf
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore