Utorak, 27. april 1999. godine dan je kada je Surdulica zavijena u crno. NATO agresor zasipao je to mesto bombama, povređeno je više stotina građana, a dve porodice su potpuno razorene.

Poginulih je najviše bilo u kući porodice Milić, u kojoj je poginulo čak 15 ljudiː šestočlana porodica Milić njihove komšije. Svi su se u trenutku bombardovanja nalazili u dobro ozidanom podrumu kuće, u kome su bezuspešno pokušali da se spasu od NATO bombi.

Stojanče Petkovića jedini je preživeli iz podruma kuće Vojislava Milića u ul. Zmaj Jovinoj u Surdulici, bombardovanoj 27. marta 1999. godine.

Njegovo svedočenje inače zapisano je u Beloj knjizi o zločinima NATO.

Kako saznajemo, čovek koji je jedini preživeo, umro je prošle godine u 82-oj godini života, saznaje Kurir.

Po broju stradalih u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine u odnosu na ukupan broj stanovnika, najviše je stradala Surdulica na jugoistoku Srbije, mesto sa desetak hiljada stanovnika. Po broju žrtava to je srpska Gernika. Naime, tokom 78 dana bombardovanja, kad je na prostore Srbije sa svojim otrovnim (radioaktivnim) darovima sleteo “milosrdni anđeo”, u SRJ i Srbiji su stradali mnogi gradovi i sela, ali što je najtužnije i mnogi njihovi stanovnici.

Avioni alijanse gađali su civilne objekte, bolnicu za grudne bolesti “Sanatorijum”, starački dom u blizini, zgrade u kojima su bile smeštene izbeglice iz Hrvatske, vodovod koji snabdeva Surdulicu i okolinu, Kalifer, stambene zgrade, a sve pod izgovorom da se gađa vojska i vojni objekti. Vojska je davno napustila kasarne u Surdulici, a to su zvaničnici iz NATO-a znali id an dans kažu meštani.

Bombardovanje Srbije od strane NATO pakta koje je počelo 24. marta 1999. godine, a završilo se 10. juna iste, ne sme da se zaboravi radi budućih pokolenja.

Kurir.rs / Suzana Trajković