DANAS NEMA NI USTANKA, NI URANKA! Kako se Prvi maj pretvorio u roštilj praseće pečenje

Simbol borbe za radnička prava je u Srbiji od 1893. godine evoluirao od zahteva za osmočasovno radno vreme, preko štrajkova, zabrana i obaveznih defilea, a na kraju je ispario u dimu ćumura na proplancima

Etnolog Bojan Jovanović kaže za Kurir da je Praznik rada bio prekretnica koja je radnicima, koji su do tada bili zloupotrebljeni i poniženi, obezbedila da kolektivno poprave svoje prava i povrate dostojanstvo.

- Nažalost, danas su građani zbog raznih okolnosti, a često samo iz zadovoljenja osnovnih nagona, izneverili najpre sebe, a zatim i ideje Prvog maja kao radničkog bunta, koje su čoveka stavile na pijedestal. U tome je imalo udela i to što su komunistički i socijalistički sistemi ovaj praznik ugradile u svoju ideologiju, dok su se na Zapadu radnici i dalje borili da poboljšaju svojih uslova rada. Umesto da se danas zaposleni bore za više ciljeve, oni se zadovoljavaju prasetinom i nekim životnim minimumom: dva slobodna dana, odlazak u prirodu uz hranu i piće koje će im stvoriti iluziju slobode, dok su temelji ovog praznika i uslovi rada zanemareni - kaže Jovanović.

Sociolog i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost prof. dr Zoran Stojiljković kazao je za Kurir da se simbolika Prvog maja, koja je bila dostojanstvo i borba za radnička i ljudska prava, u našem društvu pretvorila samo u roštiljanje i proslave.

- Sigurno je da ne treba da sve završi na roštiljanju, već to treba da bude borba za sigurna i pristojna radna mesta. S druge strane, šta vam znači da tog dana izađete na ulice u protestnu šetnju i postavite pitanja institucijama koje su zatvorene preko praznika? Danas nema ni ustanka, ni uranka! Sindikalna borba radnika mora da bude više od Prvog maja, mora biti kontinuirana borba za dobro plaćene poslove, dostojanstven i bezbedan rad u svakom pogledu, to je zapravo borba za pristojan život! - izjavio je Stojiljković.

J. Pronić - A. Kocić