Simbol borbe za radnička prava je u Srbiji od 1893. godine evoluirao od zahteva za osmočasovno radno vreme, preko štrajkova, zabrana i obaveznih defilea, a na kraju je ispario u dimu ćumura na proplancima

Praznik rada kod nas se obeležava od 1893. i do dana današnjeg prošao je više faza, počevši od zabrane održavanja manifestacija u Srbiji u cilju borbe za radnička prava na kojima je traženo osmočasovno radno vreme, preko protestnih šetnji, bojkota rada, onda u vreme Kraljevine Jugoslavije žestokih okršaja sa policijom, pa do obaveznih glamuroznih defilea koje je uveo Josip Broz Tito... I sve do gubitka njegove osnovne ideje o borbi za bolji život radnika, kada su se isti ti radnici rasuli po prirodi s jednom jedinom brigom da tog dana ne bude kiše.

I kako se to kod nas Prvi maj pretvorio u praseće pečenje i roštilj?

Etnolog Bojan Jovanović kaže za Kurir da je Praznik rada bio prekretnica koja je radnicima, koji su do tada bili zloupotrebljeni i poniženi, obezbedila da kolektivno poprave svoje prava i povrate dostojanstvo.

ministarst.jpg
Foto: Ministarstvo odbrane

- Nažalost, danas su građani zbog raznih okolnosti, a često samo iz zadovoljenja osnovnih nagona, izneverili najpre sebe, a zatim i ideje Prvog maja kao radničkog bunta, koje su čoveka stavile na pijedestal. U tome je imalo udela i to što su komunistički i socijalistički sistemi ovaj praznik ugradile u svoju ideologiju, dok su se na Zapadu radnici i dalje borili da poboljšaju svojih uslova rada. Umesto da se danas zaposleni bore za više ciljeve, oni se zadovoljavaju prasetinom i nekim životnim minimumom: dva slobodna dana, odlazak u prirodu uz hranu i piće koje će im stvoriti iluziju slobode, dok su temelji ovog praznika i uslovi rada zanemareni - kaže Jovanović.

Sociolog i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost prof. dr Zoran Stojiljković kazao je za Kurir da se simbolika Prvog maja, koja je bila dostojanstvo i borba za radnička i ljudska prava, u našem društvu pretvorila samo u roštiljanje i proslave.

- Sigurno je da ne treba da sve završi na roštiljanju, već to treba da bude borba za sigurna i pristojna radna mesta. S druge strane, šta vam znači da tog dana izađete na ulice u protestnu šetnju i postavite pitanja institucijama koje su zatvorene preko praznika? Danas nema ni ustanka, ni uranka! Sindikalna borba radnika mora da bude više od Prvog maja, mora biti kontinuirana borba za dobro plaćene poslove, dostojanstven i bezbedan rad u svakom pogledu, to je zapravo borba za pristojan život! - izjavio je Stojiljković.

ČINJENICE

l Zamah prve industrijske revolucije u 19. veku obeležio je izrabljivanje zaposlenih, koji su radi od 12 do 18 sati dnevno sa malim nadnicama, ali i iskorišćavanje dečje radne snage

l 1. maja 1886. godine stotine hiljada američkih radnika izašlo je ulice Čikaga zahtevajući prihvatanje radnog dana od osam sati

l 3. maja došlo je do masovne tuče između radnika, članova sindikata i drugih, umešala se policija, a poginulo je četvoro sindikalaca

l Pobesneli zbog zločina policije, grupa anarhista pozvala je radnike da se i sami naoružaju i 4. maja učestvuju u masovnim demonstracijama na trgu Hejmarket

l Pred kraj ovih demonstracija, neidentifikovana osoba bacila je bombu koja je ubila sedmoro policajaca i preko 30 civila

l Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i pogubile petoro osoba

l Prvi maj je formalno prepoznat kao Međunarodni praznik rada na Drugom kongresu Internacionale 1891. godine

l U Srbiji je prvi put obeležen 1893. godine. U osam časova radnici su se okupili u „Radničkoj kasini“ u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“. Sat vremena kasnije ispred kafane odjeknula je „Marseljeza“ praćena poklicima „Živeo Prvi maj!“

l U narednim godinama održavanje manifestacija zabranjivano je i dekretima, izbijali su štrajkovi, bilo je okršaja s policijom

l 24. aprila 1945. objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom koju je potpisao Josip Broz Tito. Više od 250.000 vojnika, radnika i omladinaca prodefilovalo je 1. maja te godine beogradskim ulicama

foto: Ministarstvo Odbrane

J. Pronić - A. Kocić