Možda ništa nije tako silno ujedinilo pravoslavne hrišćane sveta kao Kosovo i
Metohija, simvol dostojanstva, časti, pravedne borbe za slobodan život na pradedovskim ognjištima i otpora sili i nepravdi

Dođite na novi rod vinograda,

na pobožno veselje,

poseban je dan Vaskrsenja;

uđimo u zajednicu Carstva Hristova,

pojući mu kao Bogu u vekove!

(pashalni kanon, prva strofa osme pesme):

Ovim rečima, draga braćo i sestre, slaveći Vaskrsenje Hristovo, Crkva nas poziva i sabira na pobožno pashalno veselje, veselje koje prevazilazi i nadmašuje sva naša ovozemaljska veselja. Pobožno veselje koje nam Gospod ugotovi jeste radost večnog života, večne pobede dobra nad zlom i poraza demona. Predivni Jovan Zlatoust u prazničnom ushićenju kliče: „Neka se (danas) niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je onaj koga je ona držala, zapleni ad onaj koji siđe u ad, gorak postade ad primivši telo njegovo.“

Suština ovog našeg pobožnog vaskršnjeg veselja jeste Svm vaskrsli Isus Hristos koji sebe samog daje kao „novi rod vinograda“ da ga pijemo. U velikoj i božanskoj tajni tela i krvi njegove on nam govori: „Uzmite, jedite, ovo je telo moje...“, a zatim: „Pijte, ovo je krv moja novoga zaveta...“ Gospod ne uspostavlja novi zavet na nekim obredima i religijskim ritualima već ga ustanovljava na sebi samom kroz večno davanje sebe kao božanskog jela i pića.

Vaskrsenje najveći događaj u istoriji

Našu tugu Velikog petka i Velike subote, dok smo pratili Hrista Gospoda od Getsimanije do Golgote, Gospod odjednom izmeni i uvede nas u vaskršnju radost. To je, kao što kaže crkveni pesnik, poseban dan! To je dan Vaskrsenja. To je blagodatna snaga Vaskrsenja koju niti od Boga izabrani sinovi Izrailjevi niti mudri Grci nisu mogli da shvate. Prvi govorahu da je propoved o Vaskrsenju „bezumlje“, drugi pak da je to „ludost“. A upravo kroz to što je za prve bilo „bezumlje“, a za druge „ludost“, Gospod je pokazao veličinu božanske blagodati i moći. Znajući to iskustveno, radujmo se, braćo i sestre, i veselimo se kličući jedni drugima: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, braćo i sestre i draga deco duhovna, najveći je događaj u istoriji vidljivog i nevidljivog sveta. Zato je on neponovljivi događaj. Vaskrs je novo stvaranje, a za čoveka novo rađanje. Gle, sve novo postade! Bogočovek Isus Hristos vaskrse iz mrtvih i sve dotadašnje „vrednosti“ biše oborene i novi svet nastade. Nadnesen nad tajnom Hristova Vaskrsenja, Sveti apostol Pavle svedoči ono što zna i što jeste istina: svedoči da, „ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe; gle, sve novo postade“, pa dodaje: „A sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista i koji nam dade službu pomirenja“ (2. Kor 5, 17 - 18). To je ona neistraživa dubina i visina tajne Vaskrsenja o kojoj toliko pišu i pevaju Sveti oci Crkve. Najbitnije je, braćo i sestre, da poznamo dubinu i visinu tajne Vaskrsenja, da u nju verujemo i njome se spasavamo. Ne dopustimo da nam praznik Vaskrsenja Hristova bude praznik običaja, kao što često čujemo, već praznik novog života, nove nade, nove tvari. Upravo na takvo slavlje i veselje poziva nas Crkva.

Na ovaj praznik Pashe, prelaska iz smrti u pravi i večni život, Gospod nas poziva da okusimo „novi rod vinograda“, onog vinograda u kojem je on čokot, a mi loze. Gospod je stvorio svet kao dobar vinograd. On u svojoj besedi o zlim vinogradarima kaže da čovek domaćin zasadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa u njemu pivnicu i podiže kulu, te ga predade vinogradarima da ga obrađuju. Kada dođe vreme berbe, posla gospodar vinograda sluge svoje da donesu roda od vinograda. Videći da sluge gospodara vinograda dolaze, vinogradari, koji se u međuvremenu behu pretvorili u razbojnike i uzurpatore Božjeg davanja, „pohvataše sluge, pa jednoga izudaraše, jednoga ubiše, a jednoga zasuše kamenjem“. Na kraju gospodar vinograda posla „sina svoga govoreći: postideće se sina moga“. Umesto da ga se postide, oni ga uhvatiše, odvedoše napolje i ubiše. Upravo to smo gledali na Veliki petak: nepravedno osudivši Gospoda, razapeše ga na krst.

Divni primeri vere i rodoljublja

Tek što prođosmo strahotu Velikog petka, kada gledasmo ubistvo naslednika vinograda na krstu, evo nas u radosti novog vinograda, u radosti novog života. Nasta vreme istinskog čokota i pravog vinograda. Zato, priđite svi i okusite od novog roda Božjeg vinograda i vidite da je dobar i blag Gospod! Ovo je novo veselje kojim se pobožno veselimo svi mi koji kličemo: Hristos vaskrse! Ali isto tako se raduju sanama i svi ostali hrišćani, i svi koji doživljavaju Božju dobrotu, i sva tvorevina Božja. Pozivamo vas, draga deco duhovna, na radost Vaskrsenja kako bismo odagnali od sebe tugu našeg života, tugu koja nas je, evo više od godinu dana, pritisla, tugu koja se uselila u svaku poru našeg života, tugu koja je mnoge kuće zatvorila. Ustanimo i veselimo se i pobedonosno kličimo jedni drugima: Hristos vaskrse!

Radosnim vaskršnjim pozdravom „Hristos vaskrse“ pozdravljamo sve vas, draga deco duhovna, koji živite širom sveta, vas koji ste daleko od svojih ognjišta, od zavičaja, a često i od svojih najrođenijih. Znajte da vaša svetosavska crkva neprestano brine o vama kao neraskidivim delovima našeg naroda i živim udovima tela naše crkve. Ostavljamo vam zavet, pred Vaskrslim Gospodom i svetiteljima njegovim, da čuvate i jačate najpre naše unutarnje crkveno jedinstvo, a onda i nacionalno, jezičko i kulturno jedinstvo. Ne dopustite vremenu i prilikama da vas podele i odvoje jedne od drugih, a time i od majke crkve! I pored činjenice da ste stalno pod određenim pritiscima, što među vama izaziva nesuglasice i rasprave, molimo se Vaskrslom Gospodu za vas da u njemu vaskrslome pronađete snagu za svoje jedinstvo i krepost za bratsku slogu. Apelujemo na vas da uvek pred sobom imate divne primere vere i rodoljublja naših dičnih predaka i naših velikana koji, živeći u dalekom svetu, zadiviše svet u licu Tesle, Pupina i mnogih drugih. Budimo dostojni naslednici njihovih imena i njihovih velikih dela, njihovog primera i karaktera!

Danas se posebno molitveno sećamo naše napaćene braće i sestara na Kosovu i Metohiji. Njih posebno pozdravljamo i ohrabrujemo da budu čvrsti i postojani u veri, nadi i ljubavi. Raspeti i vaskrsli Hristos Gospod sa vama je, draga deco duhovna, sinovi i kćeri Kosova i Metohije. Sa vama je i sav srpski narod, sa vama su svi pravoslavni narodi sveta, sa vama su svi pravdoljubivi i istinoljubivi ljudi. Možda ništa nije tako silno ujedinilo pravoslavne hrišćane sveta kao Kosovo i Metohija, simvol dostojanstva, časti, pravedne borbe za slobodan život na pradedovskim ognjištima i otpora sili i nepravdi. Sa Svetim carem Davidom pevajmo: s nama je Bog, razumite narodi i pokorite se, jer s nama je Bog!

Verujući sinovi i kćeri ponosne Crne Gore

Sve verujuće sinove i kćeri ponosne Crne Gore takođe pozdravljamo sa Hristos vaskrse! Njima se posebno obraćamo: sa vama su naša ljubav i naše molitve, draga deco duhovna, jer ste vi u posebnim prilikama, bolje reći neprilikama i nevoljama, u neprestanim duhovnim borbama. Neka vam, kao i dosad, vaskrsli Gospod Hristos bude nepokolebivi temelj vaše vere, vašeg jedinstva i zajedništva sa svom vašom braćom i sestrama kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji i širom sveta. Molitve i blagoslovi velikih ugodnika Božjih, svetitelja i čudotvoraca Vasilija Ostroškog, Petra Cetinjskog i svih svetih neka vas prate i budu s vama u svim vašim borbama za pobedu dobra nad zlom, ljubavi nad mržnjom, jedinstva nad podelama, svetinje nad mrzošću duhovne pustoši.

Srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, Sloveniji i Severnoj Makedoniji. Ne sumnjamo da ćete vi, draga deco duhovna, sa svojim arhijerejima, sveštenicima, monasima i monahinjama veliki praznik Hristova Vaskrsenja dočekati i proslaviti na najbolji mogući način, otvorena srca prema svojim inoslavnim ili pak inovernim susedima. Vaskrsli Hristos Gospod neka bude sa svima vama i sa svim ljudima dobre volje oko vas!

Naše misli i molitve lete svih ovih dana ka svima bolesnima, a naročito ka inficiranima kovidom 19, kao i ka svim lekarima i medicinskom osoblju koji se samopregorno, rizikujući i svoj život, bore da spasu obolele od korone i drugih bolesti. Braćo i sestre, sve narode sveta, od istoka do zapada, i od severa do juga, zadesila je ova opaka i opasna bolest izazvana nevidljivim virusom. Prošle godine smo se nadali da će zaraza brzo proći. Nažalost, ne samo da nije prošla već je i u ovoj godini nastavila da hara širom sveta. Danas se molimo za ozdravljenje svih obolelih, kao i za pokoj duša svih upokojenih. Poštujući preporuke medicine, sami sebe, i jedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!

Sa molitvenom željom da Vaskrs, praznik nad praznicima, svi dočekate i proslavite u duhovnoj radosti i telesnoj kreposti, još jedanput vas pozdravljamo najradosnijim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!