TEODORA DANAS IMA 12 GODINA: Bila je mala kao vekna hleba, imala je osam operacija i male šanse da preživi, GLEDAJTE JE SADA

Teodora je devet meseci provela u bolnici, i za to vreme je imala osam operacija

- Bila sam u 32. nedelji kada mi je pukao vodenjak. Krenuo je porođaj, zaustavljali su ga, ali je njeno srce usporavalo sa radom i porodili su me hitno na carski rez. Odmah je stavljena na respirator, a ocena joj je bila dva. Prognoze lekara bile su loše. Poslata je na Institut za neonatologiju. Sedam dana bila sam u bolnici. Odmah potom odvojili su me od bebe. Posle 15 dana videla bebu u jako lošem stanju - priča majka, i danas, toliko godina kasnije, uzrujana onime što je tada doživela.

Kako kaže, na svojoj koži osetila je one osećaje drugih ljudi koji nisu sigurni da li da njoj i porodici, kao i mnogim majkama prevremeno rođenih beba, čestitaju na prinovi - ili ne.

- Teodora je u inkubatoru bila sedam meseci, a četiri meseca na intenzivnoj nezi. Primili me na odeljenje majki, gde sam napokon mogla da budem sa njom. Konstantno sam, od porođaja, samo osećala strah. Prvi put je operisana sa 15 dana, i to hoanalna atrezija. Nije disala samostalno i imala je krvarenje drugog stepena na mozgu - priča ova mama, nastavljajući priču o problemu svoje heroine koje inače imaju sve mame malih divova, i mali divovi sami.

- Moje dete imao je konstantan zastoj u kilaži. Nije napredovala, hranila se na sondu. Napredak je bio kada sa s tri miligrama mleka dnevno pređe na pet. Konstantno su se dešavale oscilacije. Jedan dan dobije na kilaži 20 grama, drugi dan izgubi 70 grama. Imala je i komplikaciju u vidu stenoza pilorusa, povraćala i gubila na kilaži. Tu je bio i šum na srcu, a čekala se kilaža od tri kilograma da bi je operisali kateterom - u jednom dahu priča ova mama, nabrajajući nedaće tih nekoliko meseci koje su tada prolazile kao godine.

- Dugo nije mogla da napreduje, rađena joj je tako maloj i operacija na otvorenom srcu - isrpičala nam je mama ove devojčice. Za svoje dete kaže da se po njoj knjiga može napisati. Teodora je iz bolnice puštena sa tri kilograma, sa koliko se bebe inače rađaju.

- Bila sam obučena da je hranim na sondu, stalno je bila na inhalacijama, i to do pre par godina. Tek sa tri godine počela je da jede pasiranu hranu na kašičicu. Od tada je prošlo 12 godina, a svaka pomisao na taj period veoma mi je bolan - priča Ivana Rakić.

Teodora sada ide u redovnu školu, ima pedagoškog asistenta, zdrava je, nosi slušne aparate, što je posledica čarg - štrausovovog sindroma i trenira odbojku.

Kurir.rs / Suzana Trajković