ONKOLOG KREIRAO APLIKACIJU ZA PRIJAVU OPASNIH DEPONIJA: Najbolje zna njihov uticaj na zdravlje ljudi, hoće da očisti Srbiju ZAUVEK

Estonija je 2008. očistila celu zemlju u samo jednom danu u akciji "Let`s do it" u kojoj je učešće uzelo više od 40.000 ljudi, 500 partnerskih organizacija i nekolicina optimista. Ali imali su pomoć države, javnih ličnosti, vojske, predsednika i IT znalaca koji su napravili virtuelnu mapu za 10.000 tona otpada.

Sličnom trasom krenula je i Srbija, tačnije jedan onkolog Branisav Todorović iz Udruženja građana "Pro.Tok21" koji je sa svojim kolegama kreirao aplikaciju "Prijavi deponiju" preko koje bilo koji građanin može da prijavi lokaciju divlje deponije u zemlji.

Kako kaže za Kurir televiziju, originalna ideja bila je da se mapiraju divlje deponije u Smederevu, ali je projekat zaživeo šire i do sada je aplikaciju skinulo 3000 građana i uspelo da ucrta gotovo 1000 deponija od ukupno 5000.

"U pitanju je jedan vrlo koristan alat uz čiju pomoć građani vrlo lako mogu da uslikaju deponiju koju vide bilo gde i na taj način ukažu na problem i dođu do nadležnih institucija", kaže Todorović koji se nada da će i ubuduće te prijave dobijati epilog u vidu dopisa komunalnom preduzeću i uklanjanju divljih deponija.

On bi voleo da građani sami odgovorno upravljaju otpadom, samoinicijativno počnu da uklanjaju smeće i tako utiču na ukupno podizanje svesti o zaštiti životne sredine kako bi smanjili proizvodnju velikih količina otpada, radili na pravilnom sortiranju otpada, reciklaži...

Pored toga što se bavi širenjem ekološke svesti, Vladimir je po struci onkolog. O štetnosti divljih deponija zna gotovo sve.

"Na mnogo načina je dokazano da zagađenje životne sredine i konkretno divlje deponije i neodgovorno upravljanje otpadom loše utiče na zdravlje. Brojne studije su pokazale sa medicinskog aspekta da od derivata sumpora, metala, čak i od organskog otpada koji pravi metan i druge gasove strada zemljište, zagađuju se vode, i površinske i podzemne, zagađuje se vazduh, zagađuju se poljoprivredni posedi koji se nalazi u okolini deponija.

Problem je na više nivoa. Rešenje se mora tražiti kako merama usmerenim ka stanovništvu tako i prema nekim institucionalim okvirima koji tom stanovništvu treba da omoguće da odgovorno upravlja otpadom", zaključuje borac za zaštitu životne sredine.

(Kurir.rs)

Bonus video: