Pojedine banke u Srbiji bahato se svete svojim klijentima, koji su ih tužili zbog nezakonite obrade kredita i drugih nepravilnosti u poslovanju, tako što neće da im izdaju čak ni čekove na koje imaju pravo! Banke pored njihovih imena u sistemu stavljaju uzvičnik koji je signal svim službenicima da je ta osoba na sudu tražila ostvaranje svojih prava, među kojima i povrat novca koji im je ta ista banka, kao što smo već pomenuli, nezakonito uzela za obradu kredita.

Ovakvu diskriminaciju doživela je i naša čitateljka iz Beograda (njeno ime kao i ime banke poznati redakciji) koja je u petak doživela šok kada je došavši u poslovnicu banke, čiji je dugogodišnji korisnik, saznala da je, bez ikakvog realnog razloga, označena kao "nepoželjni klijent".

- Banku sam tužila u dva navrata - za nezakonitu obradu kredita prilikom kupovine stana, kao i zbog osiguranja stambenog kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Za prvu tužbu sam dobila presudu i čekam odštetu, a druga je još uvek u postupku. Međutim, bez obzira na tužbe, sve vreme trajanja postupka, kredite sam redovno i na vreme servisirala. No, kada sam u petak otišla u banku da, kao i do sada, uzmem čekove, službenica me je obavestila da to ne mogu da uradim. Pored mog imena je stajao crveni uzvučnik. Rekla mi je da sam zbog tužbi nepoželjan klijent i da ne može da mi izda čekove - priča za Kurir naša sagovornica koja nije mogla ni da pretpostavi da će joj banka zabraniti da ostvari svoja osnovna prava.

Nekoliko poslovnih banki u Srbiji se na ovaj način sveti svojim klijentima zbog tužbi, potvrdio nam je Dejan Gavrilović, predsednik organizacije potrošača "Efektiva".

- Nekim klijentima nisu izdavali čekove, nekima nisu odobravali kredite, dozvoljeni minus... Reč je o nepoštenom i nemoralnom postupanju i to je jedan od načina na koji banke pokušavaju da smanje broj tužbi. Klijent ne bi trebalo da pristane na bilo kakva uslovaljavanja i ucenjivanja od strane banaka i kao uvek on ima opciju da promeni banku - kaže Gavrilović.

Da tužbe nikako ne ne bi smele da budu osnov da se bilo koji klijent nađe na crnoj listi, kaže za Kurir i Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- To je nedopustivo i takvi klijenti imaju pravo da se obrate NBS i uveren sam da će njihovi prigovori biti prihvaćeni. Pored toga što bi u tom slučaju poslovnoj banci bilo naloženo da to ispravi, ta banka bi dobila i negativne poene kod NBS koja ndzire njen rad, a veliki broj ovakvih odluka kumulativno bi mogao da dovede do toga da NBS pošalje neposrednu kontrolu u tu banku.

Mđutim u NBS kažu za Kurir da su dobili nekoliko pritužbi u vezi s ovakim slučajevima i da je taj broj mali u odnosu na ukupan broj pritužbi. Dodaju da su ih ocenile kao neosnovane.

- Banke, kao i svaki drugi učesnik na tržištu, nisu dužne da protiv svoje volje i procene svih rizika kreditiraju svoje klijente, niti postoji pravo klijenata na bilo koju uslugu banke, osim na osnovni platni račun koji je svaka banka dužna da otvori na zahtev bilo kog potrošača u skladu sa Zakonom o platnim uslugama. Dakle, ne postoji zakonom garantovano pravo na kredit, pa ni na čekove, dok sa druge strane postoji zakonska obaveza banaka da adekvatno upravljaju rizicima.

(Kurir.rs/Ružica Kantar)

Gnev građana Više od 30.000 tužbi u sudovima

foto: Marina Lopičić

Pred sudovima u Srbiji vodi se više od 30.000 parničnih postupaka u kojima klijenti traže naknadu štete od banaka zbog neosnovanog naplaćivanja obrade kredita. Troškovi obrade kredita naplaćivani su od 0,5 odsto vrednosti zajma, pa sve do 15 odsto pozajmice u pojedinim slučajevima. Matematika onih koji u sudnicama zastupaju građane kaže da su banke na osnovu troškova obrade kredita do sada prihodovale nekoliko desetina miliona evra. Brojni klijenti su po ovom osnovu već dobili presudu u svoju korist.