PEĐA (21) SE VRATIO IZ MRTVIH: 10 meseci kasnije srce ga muči, a i košmari s respiratora! STALNO SAM SANJAO DA ME NEKO BIJE!
Peđa ima svega 21 godinu i opet izgleda kao onaj stari stasiti momak, sportista, pun života, kakav je bio pre nego što je dospeo na respirator minulog leta. Ali on i 10 meseci posle korone ne može bez lekova za srce! Odmah dobija aritmije. I 10 meseci posle seća se svakog detalja košmara s respiratora.
Predraga Nikolića iz Grabovnice kraj Leskovca prvi put sam videla polovinom avgusta 2020. u crvenoj zoni Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš. Bilo je to sedam dana pošto je skinut s respiratora, na kome su i on i lekari 17 dana vodili nadljudsku bitku za život. Svi organi su popuštali, bubrezi otkazali, pa je bio i na dijalizi, srce radilo svega 20 odsto, krv je išla iz nosa, usta, ušiju... I onda 4. avgusta - čudo! Povratak iz mrtvih! Kad sam ga videla, jedva da je reč mogao da kaže. Rukama se nekako sporazumesmo da mu stavim telefon na punjač. Bio je kost i koža, a stopala sva nabrekla, otečena... Oko njega baloni dobrodošlice! I smrt - čovek pored samo što je umro, ostali intubirani... Skoro mesec dana kasnije u invalidskim kolicima je izašao s klinike.
A samo što je izašao, odmah je dopao bolnice, ovaj put u Leskovcu.
- Samo sam pao, mrak na oči... Problemi sa srcem. I dalje su tu. Ako dva-tri dana ne uzmem terapiju, osetim promene, ponekad mi srce zalupa - priča nam Peđa, koji je na beta-blokatorima za regulisanje srčanog ritma.
Inače, kad je pao na respirator, otkriveno je i da je koksaki virus, onaj što napada srce, preboleo na nogama.
Peđu još progone košmari s respiratora, dok je bio intubiran.
- Stalno sam sanjao da me neko bije po glavi. A ja sam samo mogao da podignem ruke i jedva ih držim na licu. A on udara, udara... I nestane. Pa opet dođe: "Evo me da te bijem". A ja opet ruke preko lica, a on isto - udara, udara... I samo sam jednom puzao i jedva izašao kroz neku malu kocku u zidu. Više mi nije dolazio - priča Peđa dok rukama pokazuje kako se branio od nemani.
Ali imao je i lepih trenutaka na respiratoru:
- Bilo je i snova u kojima sam bio na moru. Prelepa voda, plaža, uživanje... Ali uvek se vraćao onaj da me bije.
Peđa tek sad može da igra basket, u teretanu još ne sme da ide, sedne s društvom, izađe s devojkom... Vratio je i staru kilažu - 115 kg. Nasmejan je i lep...
- Pre dva-tri meseca drugari me strpaju u auto, pa nose pod miške uz stepenice da bih seo s njima, da me izvedu malo - veli Peđa, koji ima i suvenire od 47 dana ležanja u bolnici - beli "pečat" na potiljku, gde mu više ne raste kosa, a i ožiljak na laktu od udaranja o ivicu kreveta, jer on je i krupan i visok.
Ovaj momak se posle višemesečnog prekida zbog borbe za život vraća se i studijama ekonomije i uživa u svakom danu.
- Sad više cenim neke stvari. I život, pre svega - priča, a osmeh ne skida s lica.
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega